Lav i medved

Lav i medved su gladni. U šumi nalaze hranu. Obojica žele ceo komad mesa.

To je moje, kaže lav. Ne, moje je, kaže medved. Ne žele da dele hranu. Počinju da se tuku.

Dugo se bore. Sada su veoma umorni. Leže na zemlji i teško dišu. Hrana je između njih. Ne mogu da ustanu.

Dolazi lisica. Vidi lava, medveda i meso. Polako uzima hranu i odlazi.

Lav gleda medveda. Medved gleda lava. Njihov ručak je sada kod lisice. Oni su i dalje gladni.

Ezop. Prema srpskom prevodu Dositeja Obradovića, koji je umro 1811. Prilagođeno za učenje u Čitavuku, 2026. CC BY-SA 4.0.
https://sr.wikisource.org/w/index.php?oldid=46473
https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/