Hrast i trske na vetru

Pored reke su rasli veliki hrast i tanke trske. Hrast je imao snažno stablo i široke grane. Trske su bile male i savijale su se i na slabom vetru.

Jednog dana počela je oluja. Vetar je postajao sve jači. Hrast je stajao pravo i nije popuštao. Na kraju ga je vetar oborio u reku. Voda ga je ponela pored trske.

Hrast ih je začuđeno pitao kako su ostale na mestu. On je bio snažan, a one su izgledale slabo.

Trske su odgovorile da se savijaju kada vetar duva. Ne pokušavaju da ga zaustave. Zato se ne lome. Hrast je pokušao da ostane čvrst po svaku cenu.

Ezop. Prema srpskom prevodu Dositeja Obradovića, koji je umro 1811. Prilagođeno za učenje u Čitavuku, 2026. CC BY-SA 4.0.
https://sr.wikisource.org/w/index.php?oldid=46631
https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0/