Sofkina se mati, već i to zahvalna što je on nju uzeo, uzvisio je k sebi, pokaza više nego što su se od nje nadali. Kao da je bila iz prve i najbogatije kuće. Tako je nameštala sobe, tako gotovila jela, dočekivala goste i rodbinu, i dalje se cela rodbina tu skupljala, dolazila.
Ona, Matijoj, gledala je da prilikom svakog praznika, slave, imendana, bude uvek sve lepše i raskošnije, a na njegovu tu večitu odvojenost, usamljenost od svih, pa i od same nje, svoje žene, nikada ona, čak ni izrazom lica, pokretom, a kamoli rečju, da štogod pokaza.
Читавук