Intermediate Serbian: Škola u Srbiji

Ja sam Nikola, online tutor srpskog jezika.

Danas ćemo govoriti o školama u Srbiji.

Kakve škole postoje?

Kakvi su fakulteti?

Kakvi su nastavnici?

Molim vas zapratite Instagram stranicu Learn Serbian ili Serbian Language Network gdje možete bukirati

vaš prvi besplatan čas srpskog jezika.

Ako imate nekih pitanja ili sugestija, pišite na e-mail u opisu.

Pa, krenimo sa epizodom!

Školski sistem u Srbiji možemo podeliti na četiri dela.

Predškolsko obrazovanje, osnovno obrazovanje, srednje obrazovanje i visoko obrazovanje.

Prečkolsko obrazovanje je prvi dio obrazovanja i vaspitanja dece.

Vaspitavati to znači učiti dete kako da se pravilno ponaša, kako da komunicira sa

drugom decom, kako da zna šta je dobro, a šta je loše.

Deca koje imaju od 6 meseci do 6 ili 7 godina idu u vrtić

ili obdanište. Vrtić je škola za malu decu.

Ona pomaže roditeljima u vaspitavanju i čuvanju dece.

Mnogi roditelji nemaju vremena da ceo dan budu sa decom jer moraju da idu

na posao oko 8 sati svakog dana.

Također, mnogi roditelji žive daleko od svoje porodice, tako da ne mogu uvek imati

pomoć. Zbog toga, roditelji biraju da svoje dete upišu u jaslice.

Jaslice su često deo vrtića u kome profesionalci vaspitavaju i brinu o deci koje

imaju do tri godine.

Posle jaslica, dete prelazi u novu grupu i često može ostati u istoj grupi

do početka osnovne škole.

Jaslice nisu obavezno u Srbiji.

Ako ne želite da vaša beba bude odvojena od vas, ne morate ju upisati.

Međutim, prečkosko obrazovanje i vrtić su obavezi.

U vrtiću vaše dete može upoznati mnogo prijatelja, može naučiti kako da se socijalizuje

i komunicira sa ostalom decom.

Vrtić obično traje od 7-8 ujutru do 2 ili 3 sata popodne.

Za to vreme deca dobiju doručak, ručak i užinu.

Vaspitači, profesionalci u obrazovanju deteta, organizuju različite igre i zabavne aktivnosti.

Često deca idu u šetnju u parku i igraju se na otvorenom.

Svaki vrtić ima mnogo igračaka i knjiga.

Postoji kreveti za spavanje.

Starija deca mogu učiti različite oblike ili da prepoznaju slova uz pomoć knjiga i

tako se mogu spremiti za osnovnu školu.

Deca polazu u osnovnu školu kada napone 6 ili 7 godina.

U Srbiji najveći broj vrtića i škola je državno karaktera, ali postoji manji broj

privaktnih škola. Dakle, većina dec u Srbiji ide u državne škole.

Osnovna škola ima dva dela.

Oba dela imaju po četiri razreda.

Kada dete pođe u školu prva četiri razreda, ono će biti u istoj grupi,

sa istim učiteljem ili učiteljicom i često u istoj prostoriji ili učionici.

Razred to je godina u školi, na primjer prvi razred, drugi razred.

A može biti i ime grupe učenika, na primjer razred četvrto tri.

Učitelj ili učiteljica to je osoba koja uči decu.

Dakle, deca ne menjaju grupu i četiri godine će se družiti sa istim drugarima

i istim učiteljem.

Ovo je prvi nivo osnovne škole.

Tu deca mogu naučiti osnovne stvari iz matematike, srpskog jezika, prirode i društva, likovnog

i muzičkog obrazovanja.

U prvim razredima deca dobijaju opisne ocene, na primjer dobra ocena je cvetić.

Učenik koji po prvi put kreće u školu zove se džak prvak.

Svi džaci u osnovnoj školi imaju hranu iz školske kuhinje koju roditelji dodatno plaćaju.

Ako dete ne želi da jede hranu iz školske kuhinje, može kupiti hranu na

školskom odmoru negde u blizini škole.

A da, škola u Srbiji se ne plaća.

Roditelji ne moraju da plaćaju školu.

Besplatno je jer su to državne institucije.

Dece idu u školu obično u dve smene.

Smena to je jedan deo dana kada ljudi idu na posao ili u školu.

Prva smjena u školi je prepodne, obično od 8 ujutru do 1 popodne, a

druga smjena je popodne od 1 ili do 6-7 sati uveče.

Školski čas traje 45 minuta i posle časa deca imaju odmor koji može trajati

5, 10 ili 20 minuta.

Obično sva deca kupuju hranu ili idu napolje da se igraju za vreme velikog

odmora.

Svaka škola u Srbiji ima teren pored škole koje služi kao mesto gdje deca

mogu da se igraju ili da odmaraju posle časova.

Obično svaka škola ima teren za futbal i košarku, a tu mogu biti i

stolovi za stoni tenis, mali park i sl.

U školskom dvorištu uvijek je prisutan dežurni nastavnik.

Dežavni nastavnik posmatra decu i vodi računa da ništa ne pođe po zlu, da

sve bude dobro.

U blizini škole, posebno u delovima grada gdje ima mnogo saobraćaja, saobraćajna policija kontroliše

saobraćaj. Oni pomažu deci da prelaze ulicu i usporavaju automobile.

U blizini škola ima mnogo malih pekara i prodavnica gdje deca mogu kupiti hranu,

slatkiše ili sokove.

Roditelji moraju sačekati decu posle časova i pokupiti ih zbog bezbednosti djaka.

Deca koje žive van grada imaju organizovan prevoz, najčešće autobusom, kojih čeka posle časova

ispred škole.

Kada džaci završe četvrti razred, kreće drugi deo osnovnog obrazovanja.

I dalje u istoj, osnovnoj školi, ali sada menjuju razred ili grupu i dobijaju

nove nastavnike. Dakle, sada ponovo upoznaju nove drugare sa kojima će četiri godine učiti.

i zajedno u istoj grupi.

Međutim, sada imaju novog nastavnika za svaki novi predmet i sada također svaki predmet

ima svoju posebnu učionicu.

Dakle, učenici šetuju posle svakog časa do sljedeće učionice, ali ostaju u istoj grupi.

Od petog do osmog razreda deca uče na prednije stvari.

Oni uče o fizici, biologiji, istoriji, geografiji, uče nove strane jezike, najčešće

nemački ili francuski jezik.

Skoro svakog mjeseca deca imaju testove ili kontrolne radove, pismene zadatke ili eseje ili

usmeno odgovaranje. Usmeno odgovaranje to je kada Đak priča nastavniku šta je naučio i

poslije toga dobije ocenu.

Ocenu u Srbiji nisu slova A, B, D, već su brojevi.

Broj 5 je najveća ocena, a broj 1 je najmanja ocena.

Roditelji mogu pratiti napredak svog deteta online, jer sve ocene nastavnici upisuju u bazu

podataka.

Ako se dete razboli i ne može doći u školu, roditelj može javiti nastavniku.

Kada učenik ne dođe na čas, to se zove izostanak.

Izostanak može biti opravdan ako je dete bolesno ili nekako s pravim razlogom ne

može da dođe u školu, a može biti i neopravdan ako dete nema dobar

lazgo zašto nije došlo na čas.

Svako odeljenje može imati redara.

Redar je učenik koji broje ostale džake u grupi i govori ko nije na

času. Redar također pomaže nastavniku tako što briše tablu.

Sve probleme učenika mora da posmata razredni starešina.

Razredni nastavnik ili starešina je jedan nastavnik koji je odgovoran za jedno odeljenje.

To je kao mama ili tata jednoj grupi učenik u školi.

Razredni nastavnik brine o tome da svi džaci dobro uče, da budu odgovorni i

da im pomogne u svemu što je džacima potrebno.

Odeljenje također može imati jednog učenika koji će biti predsednik odeljenja.

Učenici glasaju tako što napišu ime učenika na papirić i onda ubace u jednu

kutiju, posle toga prebroje glasove i izaberu predsednika odeljenja.

Ako nekom učeniku treba još pomoći, tu su školski pedagog i psiholog.

Oni pomažu učenicima koji imaju problema u učenju, komunikaciji ili agresiji, ali mogu pomoći

i nastavnicima u radu sa detetom.

Mnoge škole u Srbiji imaju svog školskog zubara koja redovno kontroliše učenike i edukuje

ih kako da pravilno peru zube i vode dobru higijenu.

Neke škole mogu imati svog doktora.

Ponekad u školu dolaze stručnjaci koji edukuju decu o školskom nasilju, upotrebi droga ili

o seksu.

Ako neki učenik baš voli neki predmet i ako je dobar u tom predmetu,

on može učestovati na takmičenju.

Postoje različite takmičenja.

Takmičenje iz srpskog jezika, iz matematike, fizike, istorije itd.

Učenik može učestvovati na gradskom, regionalnom i državnom nivou.

Svi učenici koji su učestvovali na kraju godine ili na kraju školovanja dobijaju diplome.

A oni najbolje dobijaju posebne nagrade.

U Srbiji postoji posebna nagrada Vukova diploma.

To je nagrada koju dobijaju učenici koji su imali petice, najbolje ocene, iz svih

premeta od 5.

do 8. razreda.

Učenik koji dobije ovakvu diplomu zove se Vukovac.

Kada učenici završe osnovnu školu, oni mogu birati koju srednju školu će upisati.

Prvo moraju da polože malu maturu.

To je ispit koji učenici polažu da bi upisali srednju školu.

U zavisnosti od broja bodova na ovom ispitu formira se rang lista učenika.

Najbolji učenici imaju prednost, mogu da biraju koju školu će upisati, dok loši učenici

imaju manje izbora.

U Srbiji postoji više vrsta srednjih škola, a većina učenika ide u državne srednje

škole i srednjoškoljsko obrazovanje je obavezno.

Postoje gimnazije, to je srednja škola koja traje 4 godine i kada učenici završaju

ovu školu, oni imaju opšte, široko obrazovanje iz različitih oblasti.

Obično postoje dva smjera u gimnazijama, prirodno-matematički i društveno-jezički smjer.

Problem je što kada učenici završaju gimnaziju, postoji mali broj poslova koje mogu raditi

sa takvom diplomom, tako da veliki broj učenika mora upisati fakultet.

Stručne škole su druga vrsta srednjih škola.

U njima učenici dobijaju specializovano znanje iz neke praktične oblasti.

Ove škole mogu trajati 3 ili 4 godine i postoji veliki broj poslova gdje

učenik može raditi kada završi ovu školu.

U gimnazijama učenici mogu učiti komplikovaniju fiziku, hemiju, filozofiju, latinski jezik, dok

u stručnim školama mogu učiti kako da budu dobri majstori, električari, vozači, kuvari, tehničari

i sl.

Srednja škola traje najčešće četiri godine i struktura je slična osnovnoj školi.

Postoje različite učenice za različite premete, različiti profesori, razredni profesor, psiholog,

pedagog i sl.

Većina škola ima i svoju biblioteku, gdje učenici mogu učiti i pozajmiti knjige.

Također, da bi pomogli učenicima i njihovim interesovanjima, mnogo srednjih škola ima svoje sekcije.

Sekcija to je poseban dodatni čas iz neke oblasti.

Ovi časovi nisu obavezni i učenici ovdje mogu pokazati svoju kreativnost i svoju ljubav

prema nekoj oblasti.

Kada učenici završe srednju školu, oni spremaju maturski rad.

To je rad koji učenik piše na određenu temu uz pomoć svog mentora, nastavnika.

Također, učenik polaže i maturski ispit.

Ako učenik želi da upiše fakultet, onda mora polagati prijemni ispit na tom fakultetu.

Naravno, veliki broj fakulteta u Srbiji su državni fakulteti i ako učenik ima dobar

prosek ili dobre ocene, ne mora potrošiti mnogo novca da bi platio studije.

Kada upiše fakultet, učenik postaje student.

Baš zbog ovoga najveći broj studenta studija nad državnim fakultetima.

Država Srbija ima 8 državnih univerziteta i 10 privatnih.

Državni univerziteti postoju u Beogradu,

Sadu, Kragojevcu, Nišu, Novom Pazaru i Prištini.

Svaki univerzitet ima više fakulteta, na primer filološki fakultet, matematički fakultet, biološki,

pravni itd.

Ovakve fakulteti traju uglavnom četiri godine i to su osnovne studije.

Posle osnovnih studija student može upisati master studije koje traju jednu godinu, a posle

toga može upisati i doktorske studije.

Pored fakulteta postoji i više škole.

Više škole zapravo nisu više od fakulteta, nego predstavljaju niži stepen.

One obično traju tri godine i slične su s stručnim srednjim školama.

U višim školama student može naučiti specifične praktične poslove.

Ocene na fakultetu idu od 5 do 10.

10 je najbolja ocena.

Studenti sa najboljim ocenama imaju besplatno studiranje, a studenti sa lošim ocenama obično plaćaju

oko 100.000 dinara godišnje.

Fakulteti funkcionišu kao i svuda u svetu.

Predavanja, časovi, na fakultetu ne moraju biti obavezni.

Studenti položu kolokvijume, testove i ispite koje mogu biti usmeni i pismeni.

Mogu pisati i seminarske radove.

To su eseji na određenu temu.

Veliki broj studenta živi u studentskim domovima.

To su zgrade u kojima studenti imaju svoju sobu koju obično dele sa još

jednim studentom. Ovakri državni studentski domovi nisu skupi.

Također, studenti imaju i menzu.

Menza je mjesto gdje oni mogu da jedu tri puta dnevno.

Menza također nije skupa, jedan ručak može košteti im manje od 100 dinara.

Studenti imaju svoju polikliniku, bolnicu gdje dobijaju besplatnu zdravstvenu negu i lečenje.

Ako se student razboli, ne mora plaćati doktora, ako ga boli zub, ne mora

plaćati zubar. U cijeloj zemlji student imaju prava na veliki broj popusta, na karte

za autobus, voz, avion, pozorišta, bioskup, na kupovinu knjiga i sl.

Većina studenta radi diplomski rad.

To je posljednji rad iz neke oblasti, a profesor je mentor i pomaže studentu.

Poslije diplomiranja student dobija diplomu i može tražiti posao, ali na nekim fakultetima student

mora završiti i master da bi mogao naći posao.

Veliki broj studenta ide na razmenu u drugu zemlju preko Arasmus Plus programa i

veliki broj studenta radi master u drugim zemljama Evrope.

Beograd je najveći univerzitetski centar u Srbiji i ima mnogo studenta iz cele zemlje

koji dolaze u ovaj grad na studiju.

Neki studenti dolaze iz Crne Gore i Bosni i Hercegovine.

Ovako izgleda celi školski sistem u Srbiji.

Ima mnogo toga što bi smo mogli reći, ali to možemo nekom drugom prilikom.

Ne zaboravite da zapratite Instagram profil Learn Serbian ili Serbian Language Network, gdje možete

bukirati vaš prvi besplatni čas srpskog jezika.

A ako imate nekih pitanja ili sugestija, pišite na e-mail u opisu epizode.

Hvala vam na pažnji i vidimo se sljedeći put.

Ćao!