Advanced Serbian: Išli smo u Zagreb! (With a Special Guest)

A danas imamo i prvo gosta u emisiji.

Prvi gost je moja devojka, Jovana.

Jovana, dobro došla.

Zdravo, bolje te našla.

Kako si? Dobro sam, a ti?

Ja sam super, hvala na pitanju.

Danas ćemo govoriti o našem putovanju u Zagreb.

I nadam se da ćete uživati.

Neće biti transkripta ovaj put.

Pokušat ćemo da pričamo sporo i polako, ali ova epizoda će biti bez

transkripta. Tako da možemo da krenemo.

Ok, da krenemo.

Dakle, mi smo htjeli da idemo u Zagreb baš dugo i planirali smo možda

skoro dva meseca odlazak u Zagreb.

Zašto smo htjeli baš u Zagreb da idemo?

Da li se sjećaš?

Htjeli smo da idemo u Zagreb još od prošle godine kad smo išli na

letovanje u Hrvatsku i htjeli smo po povratku u Srbiju da svratimo

u Zagreb Međutim, nismo imali vremena i shvatili smo da...

Da, shvatili smo da ne imamo vremena i odlučili smo da idemo ipak sljedeći

put. Jovana je već bila u Zagrebu jednom.

Bila je kada je u Zagrebu katolički Božić i

bila je zimi.

Tada je u Zagrebu bio advent.

i mislim da je bilo lepo tada.

Jeste, sve je bilo okićeno, ukrašeno.

Na ulici i na trgovima su bile tezge, dosta ljudi je bilo u gradu.

Jedna prazniča, posmera, jako lepo.

Išla sam sa sestramo i sa mamom, lepo smo se proveli, to je bilo

jedno devojačko putovanje.

Devojačko putovanje. Ali smo odlučili da putemo zajedno i ove godine

išli smo pre, možda sada veći mjesec dana, malo manje, ali nismo išli

zimi, naravno išli smo leti, bilo je vruće zapravo.

i odlučili smo da idemo kolima.

Kolima od Šapca do Zagreba.

I kako je krenulo naše putovanje?

Mi smo krenuli u subotu.

Da, bilo je subota.

Bilo je subota ujutru i planirali smo da ostanemo jednu noć u Zagrebu.

Krenuli smo rano ujutru, ja mislim.

Ili nije bilo tako rano?

Bilo oko 9 sati?

Da, planirali smo da pođemo ranije, međutim kasnili smo kao i uvek kad se

nego ide sa mnom.

Kasnili smo, tako da smo krenuli, možda oko pola devet.

Oko pola devet, da.

Put do Zagreba pa nije tako kratak.

Traje jedno četiri sata ili pet sati, ali dobro, bilo je zanimljivo.

Ja volim da vozim, tako da meni nije bio problem.

Od Šapca do granice sa Hrvatskom, ja mislim da smo putovali pola sata.

Možete malo duže.

Da, možda četrdeseti neki minut.

Ali put do tamo je bio normalni, išli smo autoputem i kada smo došli

do granice, na graničnom prelazu, poslije zapravo dva granična prelaza

s obje strane tehnički, prvi naravno je onaj srpski, kada izlazite iz Srbije, prolazite

kroz srpski deo.

i tu nije bilo nikakvih problema, bilo je brzo.

Kao što obično bude kada izlazite iz zemlje, izlazak traje brže.

Naravno, za putovanju u Srbiju potreban vam je pasoš.

Tako da Srbija nije naravno u EU, nije u Schengen zoni.

Dakle, mi smo izašli iz dela granice gdje je srpski deo i došli

do granice sa Hrvatskom.

Tu smo se zadržali možda...

15. minuta.

Pitali su nas zašto putujemo u Hrvatsku,

gdje ćemo odsesti, gdje ćemo biti u Zagrebu, da li imamo hotel, bookiran, rezervisan

i sl.

Pitali su nas da li imamo nešto da prijavimo, da li smo poneli neku

skupu stvar recimo, ja mislim, ili nešto što treba prijaviti kada prelazimo granicu.

Mi smo rekli naravno ne i prošli smo dalje.

Tako smo putovali auto putem jedno tri, četiri sata do Zagreba.

Tako je. I bilo je nekoliko puta smo stali na benzinskom

pumpu, ali uglavnom je sve bilo lako i lagan put do Zagreba.

Kada smo došli u Zagreb, koliko je bilo sati?

Bilo je oko 12, oko podneva.

I šta smo prvo radili?

Prvo smo tražili na mapi menjačnicu.

Da. I mislili smo da smo dašli menjačnicu u blizini te garaže u kojoj

smo se parkirali, to je više menjačnica.

Međutim, one nisu radile zato što je bila subota.

Da, bilo je subota i imali smo mali problem zato što u Hrvatskoj valuta

je kuna. Mi smo imali samo evre i nismo razmenili nikakve kune.

Tako da tražili smo menjačnicu.

Tražili smo menjačnicu, neke nisu radile, u nekim nisu imali da nam zamene u

eura i malo smo se ubedačili.

Da, malo smo, nismo su bedači, ali bili smo zbunjeni šta da radimo, kako

ćemo u Zagrebu bez kuna.

Međutim, to je sve bilo bez veze zato što smo svakako mogli da plaćamo

platnim karticama. Da, ne znam zašto smo mislili da treba ponediti samo cash ili

gotovinu, kada postoje kartice, naravno, Visa, Master, kartica.

Ali, dobro, snašli smo se na kraju.

Tu smo malo šetali po gradu, ali ostavili smo to za popodne.

Prvo smo otišli u hotel.

To zapravo i nije hotel, tako, to je apartman.

Da, apartmani. Apartmani.

Lepe sobe, male, sve je bilo čisto, super.

Žena koja radi tamo je bila jako prijatna.

Tako je.

I da, mislim da smo mi njoj bili zanimljivi, zato što je vidjela da

smo mlad par iz Srbije, da prvi put putujemo zajedno u Zagreb.

Možda smo bili malo smešni, izbunjeni, ali da, bilo je dobro.

Šta smo radili kada smo došli u sobu?

Mi smo se raspakovali.

Tako je, raspakovali smo se, istoširali se,

ne znam jesmo pojeli nešto, nismo ništa pojeli, spremili se i krenuli u objelazak

rada. Da, krenuli smo u objelazak pešice, do centra Zagreba trebalo nam je 20

minuta pešice, ja mislim.

Tako je, zato što apartman je bio baš u samom centru, nego malo...

malo dalje, ali super je za šetnju.

Mi smo doćli u Zagreb da šetamo, tako da nije bio problem.

Prvo što smo radili, gledali smo kako da dođemo do centra.

Da, u stvari do Trga Bana Jelačića, ako se to tako zove.

Da, do Trga Bana Jelačića i došli smo tu, Tu je bio jako lep

trg, veliki prostor sa spomenikom Bana Jelačića, i okolo su bile stare zgrade

sa lepom fasadom.

Bilo je mnogo ljudi jer tu je i stanica za tramvaj.

Zagreb ima poznate tramvaje i Beograd ima isto poznate tramvaje i tramvajske linije, ali

ispred spomenika na trgu Bana Jelačića je stanica tramvajska

gdje je bilo mnogo ljudi koji su čekali svoju vožnju.

Tu smo shvatili da smo gladni, je li tako?

Dakle, tu smo shvatili da smo ogladneli i da nismo ništa konkretno jeli ceo

dan. Jeli smo neke grickalice i pecivo uz put, ali nismo stigli ništa od

prave hrane da pojedemo.

Pa smo počeli da tražimo gdje da sednemo u neki restoran da pojedemo nešto.

Da, mi hteli smo da sednemo u restoran, da častimo sebe,

zato što dugo nismo jeli u restoranu i hteli smo.

Ovo je bio tehnički neki izlet, tako, dvodnevni izlet, čak i trajalo je i

kraće od toga.

Tako da smo krenuli severno u taj stari deo grada.

Zaboravio sam kako se zove taj deo grada, ali to je u suštini deo

gdje ima puno starih kuća, puno starih radnji, čak i malih trgova,

to jest mesta sa spomenikom, sa crkvom, uskih ulica i naravno puno ljudi,

puno turista i puno restorana.

i mi smo gledali u koji je restoran da sednemo i vidjeli smo da

je lepo mesto i prišli smo u stolu i tek onda smo shvatili da

je to indijski restoran.

Što je bilo super jer ja nikad nisam probao, pa i ti nisi probala

nikad indijsku hranu.

Tako da uvek smo htjeli da probamo to i eto to je bila super

prilika da probamo zajedno indijsku hranu u Zagrebu.

Hrana je bila odlična, jako lepo spremljena, pojeli smo je brzo.

Ali nas je držala ceo dan, ali je bila lagana.

Nismo se osjećali naduveno posle.

Indijska hrana je lepa zato što, ne znam, srpska hrana ili balkanska hrana koristi

mnogo hleba. U Srbiji svi znaju da Srbi jedu puno, puno hleba.

I sad je bilo drugačije zato što nismo jeli toliko testa i hleba, ali

smo jeli meso i neku chicken butter masala.

Bilo je jako lepo.

I da, posle toga mi smo nastavili dalje da šetamo.

Vidjeli smo puno lepih kafiće za prve mjeste gdje možemo napopijemo kafu ili pivo

ili neki koktajl.

ali nismo ništa od toga radili, onda smo vidjeli da zapravo puno ljudi

idu u jednoj crkvi, tj.

katedrali. I htjeli smo i mi da vidimo prvo katedralu prema što se popnemo

još više u stari deo grada.

I šta smo vidjeli ispred katedrale?

Ispred katedrale ima jedna fontana i jako je lepo ukrašena zlatnim nekim

statuama. Neki anđelčići su u pitanju, ja mislim.

One ispred katedrale i taj neki kao plato gde možeš da se slikaš.

Pošto je to na nekom brdu.

Mislim, malo je uzvišeno.

Iznad grada ostatko.

Iznad grada. Jako je prijatno zato što Pirka Vetrić, a bio je topao dan,

i baš je bilo lepo mesto za sest i odmoriti se.

Katedrala je inače sada u nekoj fazi rekonstrukcije.

U zbari ne znam da li sada, ali to je ne znam kaj je

počelo. Već dugo.

Imali su skoro i zemljotres, mislim da je katedrala bili oštećen u zemljotresu, ali

je bilo u rekonstrukciji pre toga, ja mislim.

Da, počeli su, ja mislim, odavno tu rekonstrukciju, rekonstruiš uvaljda deo po deo, blok

po blok. Menjaju oštećene delove novim.

Tako da je jedna ta kula, toranj, prekriven nekom zaštitom.

Nismo vidjeli baš katedralu u punom sjaju, ali je svakako bilo viličanstveno.

Da, baš je velika i ima dva tornja.

Lepa je fasada.

Htjela sam da kažem da ti si rekla pirka vetrić.

Možda neki od vas ne znači pirka ti.

To je kada vetar duva, ali pomalo, malo, s vremena na vreme.

Duva pa stane.

Takav vetar, na primjer, uglavnom možemo osjetiti leti.

Ili u proleće nije bitno.

Kada duva, mali vetar.

Pirkat. Verovatno bi to na engleskom bilo breeze.

Da, breeze na engleskom.

Dobro, dakle, meni se jako svijedilo taj deo ispred katedrale, zato što je bilo

jako mirno, čak mislim da mi se i posle onog ručka malo i prispavalo,

a bilo je nekoliko turiste ispred katedrale koji su leželi na travi.

Da, ispod drveta u hladu i ja mislim da su oni spavali.

Spavali su, da.

Jako lepo mjesto za spavanje zapravo.

Dobro, posle toga mi smo išli još naviše u stari deo grada, tako?

Da, mislim da se to zove Kapitol, ali nisam sigur.

Nekako slično tome.

Također, znači, malo je strmo, dakle dok se popnemo uzbrodo glavnom ulicom, ali kada

dođemo gore isplati se zato što to je kao mali mini grad sa

mini ulicama gdje je vreme kao da je stalo.

Zapravo na vrhu tu nije bilo mnogo turista, ne znam zašto, ali mi smo

vidjeli venčanje, ja mislim, bilo je venčanje.

Da, pošto je bila subota, izgleda je bilo u toku neko venčanje i gdje

je zapravo baš lep moment.

Da.

Tako da tu smo prošetali i došli smo do dela gdje je jako lep

pogled na ceo Zagreb.

Da vidi se panorama grada.

Panorama grada. Tu je ispod žičara ili nešto slično uspinjača.

Dakle, to je kao žičara u kojoj bukvalno samo šinama vas doveze

do vrha grada, grada, to jest do starog grada i mislim da je jako

stara.

Verovatno, ja ne znam da li radi, nisam vidio da se pomera, ne znam

da li se ti vidio.

Da, nisam vidio da li radi, mada mislim da sam vidio neke ljude kako

izlaze, nisam siguran.

Svakako, to je jako lepo.

Onda smo nastavili dalje, zato što smo mi hteli da popijemo kafu, zapravo ja

mislim. Da, zapravo mi smo užasno želali da popijemo kafu.

U Srbiji, baram je takav utisak sam ja imao, verovatno i ti, u Srbiji

mi volimo da pijemo tursku ili domaću kafu na turski način i ja imam

utisak da u Hrvatskoj ili baram u Zagrebu to nije tako često da ljudi

više piju espresso ili neku drugačiju kafu, filter kafu, zato što mi

smo tražili kafić gdje možemo da sednemo, ali svi kafići su imali obične kafe,

espresso, tako? da te kafe tipo Nes, espresso, capuccino, kombinacije

sa mlekom koje ja ne volim.

I mi smo htjeli tursku kafu.

Sad ne znam da li grešimo, ali takav je bio moj utisak.

Ja zapravo mislim da u svim nekim većim gradovima ređe se služi turska kafa,

pa i u Beogradu je nekada teško naći domaću obječnu kafu.

Tako da mi smo krenuli dalje, ali smo čuli muziku.

Ja mislim. i pratili smo muziku i doćli smo do jednog dela koji

je kao mini trg na starom gradu gdje je...

tu je advent tu bude market i tu bude advent advent bude u celom

gradu ima više mjesta u tom delu gdje ima malih trgova i tu je

bilo zapravo ja mislim da je neki događaj i da traje od nekog do

je puno koktela i hrane, puštali su house muziku, neku vrstu elektronik muzike koju

ja baš volim, tako da je atmosfera bila baš super, opuštajuća i prijatna i

u isto vreme bio je zalazak sunca.

Tako je Tako da je bilo baš, baš dobro Tu smo malo sedeli Popili

smo koktel To je bila prilika da Nikola popije nešto alkoholno Pošto nije vozio

Inače redko kad pije Da, ne mogu da pijem alkohol zato što vozim Ali

eto, koktel je bio baš lep Ja mislim da je bio baš lep

A i slučajno smo dobili i pivu Slučajno sam ja platio pivo jer nisam

se dobro snašao sa parama i kunama.

Ali dobro, posle toga ja se ne sećam.

Sišli smo opet dole na trg Bana Jelačića.

Da, i neki događaj bi u toku.

Nisam sigurna šta je to bilo.

Prvo su mislili da je protest, zato što je bilo mnogo ljudi.

Ali zapravo nije bio protest, već je to bio skup katolika koji su pevali

pesme o Isusu ili nešto slično.

Bilo je jako zanimljivo, svi su bili lepo raspoloženi, srećni i pevali su.

Toga nema u Srbiji, dakle u Srbiji nema takvih skupova.

I nema hrišćanske pop muzike, to je bilo jako čudno.

Ja mislim da je tako nešto, a u Srbiji toga nema.

Naravno, ima hrišćanskih skupova, ali ne na takav način.

Tako da je to bilo nešto novo što smo videli.

Posle toga smo nastavili dalje ulicama oko Trgabana Jelačića.

Jako su lepe ulice.

Našli smo jedan kafić koji bio, ja mislim, više spratova, čak imao i bazen.

Tu smo popili, opet tražili smo kafu, nisu imali kafu, nije bilo kafe.

Popili smo koktel, još jedan.

Opet.

I onda smo, pošto je počeo već da pada mrak, mi smo bili malo

umorni, otišli smo kući, kupili smo nešto da pojedemo u apartmanu, u hotelu

kada dođemo. ali smo zapravo naručili i picu.

Da, kasnije smo naručili i picu jer smo bili još gladni.

Bili smo još gladni i pojeli smo picu.

Bila je jako dobra pizza.

I hvala.

Zahvalan sam ljudima koji su pravili, dostavili picu zato što nisam

se registravao preko aplikacije.

Oni nisu znali da me pozovu zato što je bio broj iz Srbije.

Tako da uspjeli su da nađu našu sobu i doneli su nam čak do

naše sobe. Tako da to je bilo jako lepo i baš je bilo lepo

od njih.

Onda smo zaspali.

Odgledali smo sve, spavali smo i sutradan bio je plan da ustanemo

ranije. Pa opet nismo ustali.

Pa opet

Rano, ali dobro, bili smo na odmoru.

Da.

Stigli smo da popijemo kafu, da se sredimo, spakujemo.

Izašli smo oko 10.11.

I plan je bio da idemo u deo grada koji nismo vidjeli.

Južniju od Trga Bana Jelačića, gdje sam ja vidio da ima dva dela sa

nizom parkova. Niz, znači jedan park iza drugog parka.

Ja mislim da je bilo tako tri parka jedan iza drugog i u svakom

parku je bila neka zanimljiva, lepa zgrada.

Naprimjer, ili biblioteka, univerzitet, pozorište.

i tu smo prvo došli do jednog dela sa fontanom koji

je bio jako lep i to je bilo ispred železničke stanice u Zagrebu

i tu je bila jako lepa atmosfera, jako mirno, čisto, bilo je puno zelenila

i da, to je bilo ispred glavnoj kolodvora, ili tako?

Da, ne baš neposredno ispred, ali i tu

Inače, ceo Zagreb je jako čist, jako miran Što je meni bilo čudno, jer

Beograd je stalno bučan Ima mnogo ljudi i stalno ima buke Nije toliko čist

kao Zagreb, ali stalno se nešto dešava Zagreb je bio jako miran dok smo

bili tamo Verovatno zato što je bio vikend Moguće i zapravo jako nam je

prijalo to što je mirno, što nema buke iako smo u predstojnici nije se

osjećalo kao da smo u nekoj kužbi.

Kao da je drugi manji grad.

Da. Ali da, bilo je jako lepo.

Zelene površine su jako lepo sređene, fontane su čiste.

Roditelji imaju gde da odvedu decu u park i da se opuste, da uživaju.

Da, jako je lepo.

Iako je centar grada, tehnički nije buka.

Da. Onda smo išli do drugog dela sa parkovima, gdje je bio jedan jako

lep park ispred Hrvatske akademije znanosti i umetnosti, nauke i umetnosti.

I to je jako, jako lep park.

To mi je bio možda omiljeni deo.

Videli smo još mnogo lepih zgrada.

vidjeli smo Narodno pozorište, koja je vrlo lepa zgrada zapravo.

Ispred te zgrade je spomenik koje je napravio, izvajao Meštrović,

jugoslovenski vajar. Isto tu je i sveučilište u Zagrebu, univerzitet

u Zagrebu. Tako da sve je tu na jednom mjestu i sve je lepo.

Mnogi naši pisci i naučnici, ljudi koji su živjeli i u Srbiji, i u

Bosni, i u Hrvatskoj, je učilo u svim tim gradovima, u Sarajevu, Beogradu ili

u Zagrebu. I stalno su menjali svoja prebivališta, mjesta

gdje su živjeli, gdje su učili.

Tako da postoji mnogo povezanosti između tih gradova.

Tako da sam ja hteo, to je bio jedan od razloga što sam ja

hteo da idem u Zagrebu.

Posle toga, šta smo radili?

Šetali smo, obilazili smo te značajnije zgrade, ustanove, gdje

smo mogli da uđemo, ušli smo, da vidimo.

I kasnije... Tražili smo opet kafu.

Da, opet smo dražili kafu.

Izgleda da nam to ne ide, nalaženje kafića.

Bili smo već se malo umorili i već je bilo oko dva sata.

Već je bilo oko dva sata, već je počelo sunce da greje,

da prži. tako da smo trebali da se sklonimo negde da se odmorimo i

da predahnemo

i onda smo naišli na neko mesto to je Nikola je našao

gde bi trebalo da služe domaću kafu pošto smo to tražili eksplicitno

međutim kad smo seli shvatili smo da nema domaće kafe trenutno a

to je bila pržionica kafe tako da baš nismo imali sreće.

I pravili su tursku domaću kafu ali na pravi turski način.

Ipak to je bila egzotična kafa a neobična kafa koju pijemo u Srbiji.

Tako da eto, naša potraga za kafom u Zagrebu je bila bezuspešna.

Dobro, popili smo Amerikanu i to je bilo ok.

To je bilo najbliže, ja mislim, našoj kafi.

Da. I posle toga otišli smo

do garaže, seli u kola i to je to.

Izašli smo iz Zagreba autoputem prema granici.

Ono što je bilo zanimljivo je da čim smo izašli iz Zagreba, bilo je

puno vozila, to je kola iz Srbije, iz Novog Sada uglavnom, ali iz Beograda