Intermediate Serbian: Jesen u Srbiji (+Exciting News!)

We will start this episode with some great news.

We have a website www.serbianlanguagelessons.com Here you can

schedule lessons, listen to the podcast and read transcripts.

You can also subscribe to newsletter to get notified when the new transcript comes

out. Many more things coming soon, so be sure to check the website every

now and then.

I received many messages of people asking when will the new episode come out,

so we are finally here.

It can take a while for me to write, edit and publish an episode

and in the same time organize and teach Serbian online and also run the

Instagram page.

In this episode, we are talking about autumn in Serbia.

Let's start.

Srbije ima veoma izražena godišnja doba.

Šta to znači?

Sa druge strane, zima može isto biti veoma ekstremna. On the other hand, the weather may be extremely extreme.

The weather is very warm.

Zimi može pasti mnogo, mnogo snega i bude veoma hladno.

In the weather, there may be a lot of snow and very cold.

Temperature mogu ići i do minus 10 stepeni C.

Imate osjećaj kao da ste na severu u hlavnoj Norveškoj ili u Rusiji.

Jesen počinje 23.

septembra i može biti veoma lijepo godišnjoj doba.

Tada drve će polako postoje žuto i lišće opada sa grana.

Svi parkovi u gradovima su puni raznih boje u jesen.

Žuta, zelena, naranđasta, crvena.

Pod nogama krcka i šušti lišće.

Deca trče po šarenom lišću i sakupljaju kestenje.

Kesten to je okrugli smeđi plot drve ta kestena koji pada iz krošnje u

jesen. Deca obožavaju da sakupljuje ove oblutke i da prave kolekciju, a malo nemirnija

deca vole da gađu slučajne prolaznike.

Svakako, parkovi u jesen mogu biti puni roditelje i dece.

I dok tako prohrani jesen i dan prolazi, kroz vazdu se širi zvuk testera

i miris prvog ogreva.

Ograv to je materijel na koje se ljudi greju zimlji.

Drvo, ugalj, gaz i sl.

U Srbije se većina domova greje ili uz pomoć termoelektrane ili imaju svoj kućni

koto. Ovaj koto najčešće može koristiti drvo ili ugalj.

Mnoge porodice imaju više od tri člana.

Ovako je porodice često koriste drva za grejanje zimi.

Drva morate kupiti na vreme i onda ih cepati uz pomoć sekere ili tester

na sitnije komade.

U to doba možete zaraditi dosta novca ako imate snage i volje ili potrebnu

opremu, mašinu za cepanje drva.

Mnogo ljudi plati radnike koji dođu i cepaju drva ispred kuće.

Tako da ako živite u nekom manjem gradu ili u velikom gradu malo dalje

od centra i ako pođete negdje u toku dana, možete čuti bezbroj motornih testera

kako vredno rade.

Proći ćete pored dvorište u kome se nalaze radnici koji cepaju drva ceo dan

i osjetit ćete miris drva u vazduhu.

Ovakva drva se slažu na gomile negde blizu kuće, najčešće u dvorištu i koriste

se tokom zime.

To je veoma autentično jesenje iskustvo u Srbiji.

Sjećam se kada sam bio mali, osjećao sam prolazak vremena i blizinu jeseni, zime

i hladnih dana po prvim zvucima testera i po dimu iz kotlova koje se

osjećaju u vazduhu.

Znao sam da dolazi hladna, duga zima.

Svako godišnje doba ima svoje dobre i loše strane.

Jesen u početku može biti veoma topla.

U Srbiji mi to zovemo miholjsko leto.

Šta je to miholjsko leto?

To je naziv za topli period posle početka jeseni.

To je kao neko mini leto.

Dani su veoma topli, možete nositi šorci, majicu, a jesen je.

Zove se miholjsko jer se javlja ako miholj dana 12.

oktobera. I može trajati nekoliko nedelja.

Dakle, imamo pravi mali meteorološki fenomen.

Mnogi ljudi žele da iskoriste ove posljednje letnje tople dane u godini za odlazak

u prirodu. Možete se čak i sunčati u oktobru.

Obično posle ovog perioda dolazi hladna sezona kiša i pljuskova.

Pljusak to je kada mnogo kiše padne, obično odjednom i naglo.

Dakle, ako želite da živete u Srbiji, morate biti spremni za sve vremenske uslove.

U jesen morate imati dobru obuću jer će sve biti mokro.

U zimi morate imati debelu jaknu i kapu jer zimski vetar ujeda koliko je

hladan. Leti je svejedno da li ste u Srbiji ili na Majorki.

Vreme je isto.

Mnogo, mnogo vrućine i sunce.

Dakle, moje detinstvo u jesen, kada se setim, bilo je ispunjeno šuštanjem lišća, kišom

i mirisom prvih hladnih dana.

Međutim, unutra, u kući, često se osjećao jedan lep, poznati miris.

Miris bundeve.

Šta jedem u Srbiji u jesen?

Jesan je doba kada ima mnogo bundeva ili tikvi.

To je naranjosta biljka, okruglog ili izduženog oblika, veoma je slatka.

Tikva može da se peče tako što je nasečemo na delove i stavimo u

reornu. Ona ovako bude veoma slatka, a neki vole da kažu da je tikva

srpska banana. Tikva može da se koristi za pravljanje pite od bundeve.

Neki to zovu tikvenik.

Ova pita može da se pravi na različite načine, ali uglavnom tikva se narenda,

u nju se stavi šećer i cimet i onda se sve to uvije u

testo koje je tanko i lisnoto.

Sve to se peču u rerni i dobijemo hrskavu pitu od bundeve.

Međutim, hrana koja zauzima mjesto broj 1 u jesen i zimi je zimnica.

Zimnica se pravi uglavnom od različitog povrća, paprike, papričice, krastavca, paradajza.

To je hrana koja se konzervira i čuva da bi mogli da je jedemo

za vreme zime, kada je ta vrsta hrane van sezone.

Pošto zimi nema paprike, ili je ranije nije bilo, mi pravimo ajva.

Pošto nema paradajza, mi pravimo kečap ili paradajz sos.

Ako hoćemo da jedemo nešto slatko zimi, jedemo domaći džem od šljive, kajsije ili

šipurka.

Dakle, ljudi u Srbiji su mnogo vredni.

Kada rodi šljiva, cela kuća sprema džem ili rakiju i to može trajati nekoliko

dana. Pred jesen ili za vreme rane jeseni, većina ljudi, ako imaju mogućnosti, spremaju

ajvar. Ajvar je specijalna vrsta salate koja se pravi od crvene paprike.

To je ujedno i namaz i prilog uz jelo.

Možete mazati na hleb i jesti u slaninu ili bilo koje drugo jelo.

Uglavnom se servera kao predjelo u sir, jaje, slaninu ili luk.

Ako ste u nekom malom mestu na jesen, možete vidjeti vredne ljude kako u

dvorištu kuće ceo dan prave ajvar.

To se opično radi za vikend, kada ljudi završe posao i imaju vremena za

druge stvari.

Ceo dan može biti isponjen pravljenjem ajvara.

Miris pečene i kuvane paprike se širi u vazduhu kako prođete nekom ulicom.

Kako se pravi ajvar?

Crvene paprike koje uberete iz bašte, prvo pečete.

Onda pečene paprike oljuštite, iscedite i sameljate.

Sjećam se kada sam bio mali, svi su koristili metalne mehaničke mašine za mlevanje

paprike, paradajza ili mesa.

Paprik ubacite u otvor na vrhu te mašine i onda ručno okrećete ručicu i

mlevana paprika izlazi sa prednje kraja mašine.

To mi je bilo jako zanimljivo kada sam bio mali.

Ceo proces pravljena ajvara, paradaj sosa ili džema je jako zanimljiv kada si dete.

Cijela porodica je zaposlena.

Svi nešto rade u kući ili van kuće.

Volili smo da trčimo sa jednog kraja dvorišta gdje deda peče papriku na drugi

gdje baba pere sveže paprike još ne ispečene.

Ja bih gledao sve to crvenilo i uživao bih ceo dan.

Ponekad mi deda dozvoli da pomognem i okrećem mašinu za mlevanje.

Ponekad mi baba dozvoli da promješam ajvar na šporetu.

Dok se sprema zimnica, vlada porodični timski duh.

Dakle, kada se paprika samelje, onda se peče.

Obično se to radi van kuće, jer treba ispeći mnogo, mnogo paprike i to

može napraviti nered.

Zbog toga često koristimo šporetna drva, a pošto je pravljanje zimnice srpska tradicija i

to je veoma važan proces, postoje specijalne peće za pravljanje zimnice, džema ili ajvara.

Zovu se furune.

Pečenje paprike može trajati satima jer se obično peku na tihoj vatri.

Pored paprike u smesu možete dodati plavi patliđan ili neki začin, naprimjer celer ili

beli luk. Kada se paprika ispeče na šporetu, treba staviti ajvar u tegle.

Tegle treba oprati i pripremiti.

Ako stavljate vruć ajvar u tegle, morate zagrijati i same tegle, jer će pući.

Ajvar je vruć, a tegle su hladne.

Dakle, treba staviti tegle u rernu i zagrijati ih.

Kada stavite ajvar u tegle, možete staviti plastičnu foliju preko otvora tegle i onda

zašrafiti poklopac. Tako ćete dodatno osigurati da se ajvar ne pokvari.

Ovako pripremljen ajvar obično stavim u špajs.

Ne morate ga držati u frižideru.

Ajvar treba biti na suvom i malo hladnom mestu u hladu.

Ajvar u Tegli može trajati dve ili tri godine.

Za vreme jeseni mnoga domaćinstva peku rakiju.

Ako vas interesuje srpska kultura, mislim da već svi znate šta je to rakija.

Rakija je veoma važan deo srpske tradicije.

To je jako žestoko alkoholno piće.

U Srbiji skoro da ne postoji kuća bez rakije.

Rakiju možete kupiti u prodavnici, ali prava rakija je ipak ona koju napravi deda

na selu.

Rakiju peče uglavnom muške i deo porodice.

Voće koje se koristi za rakiju je šljiva, dunja, kruška, jabuka i sl.

Kada se šljiva nabere, ona se spremi za fermentaciju.

Taj proces može trajati i mjesec dana.

Posle fermentacije dolazi faza destilacije.

Za ovo nam je potreban kazan za rakiju.

Kazan je velika bakarna posuda ili sprava uz pomoć koje pravimo rakiju.

Rakija se pravi tako što se fermentisana šljiva zagrije i alkohol isparava pa se

onda ponovo kondenzuje.

Ta tečnost koja se kondenzuje na kraju postane rakija.

Rakija može biti vrlo jaka, od 40% alkohola do 60% alkohola.

A domaća rakija može imati i više.

U narodu ljudi misle, što je jača rakija, to je bolja.

Međutim, prava rakija mora imati lep ukus i miris.

Rakija se posle destilacije može čuvati u drvenom buretu, a sipa se u staklene

flaše. Najčešće pije muz meze, tanjir sa slaninom, suvim mesom, sirom i lukom.

Ako imate gosto u kući, obavezno ga morate ponuditi rakijom.

Dakle, rakija ne zaobilazni deo svakog momenta u životu.

Koristi se kada je svadba, rođendan, slava, za dobro jutro, pa čak i kao

lek.

Možda ne izgleda tako, ali Srbija ima dobru tradiciju sa pićima.

Kada neko kaže brendi ili liker, prvo pomeslimo na irski viski, džin ili tekilu.

Ali eto, vidimo da Srbija i ceo Balkan imaju jako bogatu kulturu pijenja i

pravljenja rakije. Kada neko kaže vino, pomeslimo na Francusku ili na Italiju, ali Srbija

isto tako ima jako dobra vina.

Mnoge kuće imaju porodične vinograde.

Uglavnom na severu ili jugoistoku Srbije.

Vinogradi se također beru u jesen.

Ako imate mali vinograd, on se može obrati vrlo brzo, ako cela porodica učestvuje.

Kada sam bio mali, pa i sada, svake jeseni beremo dedin vinograd.

To traje jedan ili dva dana.

Berba grožđa je još jedan razlog da vidimo prijatelje i porodicu, jer svi učestvaju

u berbi i svi pomažu.

Svaki put smo ustajali rano ujutru, oko pet ili šest sati i odlazili traktorom

uzbrodo do Vinograda Tamo smo brali groždje ceo dan, dok ne padne mrak I

ako ostane još groždja, brali bi smo još jedan dan Iako smo radili ceo

dan, nije bilo dosadno niti mnogo teško, jer ceo dan provedemo u prirodi, sa

prijateljima

Pričali smo, pevali, slušali muziku i družili se.

Fizički rad je nekako lepši kada se radi kolektivno, sa ljudima koje volimo.

Posle berbe moj dedo odgrožje pravi vino.

Mnoge porodice iz moj kraje imaju svoje domaće vino.

Iako ovo vino možete kupiti za relativno malo novca, ono je zapravo neprocenjivo.

Nema mnogo mjesto u svijetu gdje neko može piti dedino vino ili dedinu rakiju.

Kada berba vina bude dobra ili ako rakje bude dobra te godine, mnogi ljudi

bi čuvali flašu vina i rakje da je otvore kada im se sin ili

čerka oženi ili uda.

Eto, vidimo da rakja ili vino nije samo piće kao svako drugo u Srbiji.

Ogroman trud je potreban da se voće ubere i napravi piće.

Često u tome učestvoje cela porodica, pa čak i komšije i prijatelji.

I zato, ako vam neko nekada pokloni flašu domaće rakije ili domaćeg vina iz

Srbije, dobro je čuvajte i cenite.

To je veliki poklon.

Baš ovakav poklon možete ponaviti ako idete na slavu kao gost.

Jesan je vreme kada kreće sezona slava.

Svi se spremiju da provedu jedno hladno jesanje popodne sa porodicom i prijateljima okupljeni

oko stola sa dobrom hranom, rakijom i vinom O slavama smo pričali ranije u

ovom podcastu Najveće slave u Srbiji su Mitrovdan, Aranđelovdan, Sveti Nikola itd.

Također jesen je sezona svadbi.

Mnogo mladih parova priprema svadbe krajem leta i početkom jeseni.

O srpskoj svadbi bit će više reći u nekoj od sljedećih epizoda.

Jesen u Srbiji nas polako priprema za hladnu zimu.

Tada ljudi uglavnom budu bliži jedni drugima, polako se navikavamo na hladnoću, više dana

provodimo u kući gdje je toplije, gdje baka peče pitu od bundeve.

Napolju idemo po ograv ako nas mama pošalje po drva ispred kuće, a tu

možemo sresti i dedu koji peče rakiju i ugrejati se pored vatre kod kazana.

Osećamo miris zime u vazduhu i znamo da za koji mjesec spada prvi sneg.

Eto, tako nekako izgleda detinjstvo u jesen.

Vidimo se uskoro sa novom epizodom.

Pozdrav!