Intermediate Serbian: Christmas in Serbia (Božić u Srbiji)

I wish you all the best in this new year and I hope you

are all well.

Today we are talking about Christmas season in Serbia.

What are customs around this holiday and what is important to know if you

want to spend this holiday season the Serbian way?

Before we start, be sure to visit our website www.serbianlanguagelessons.com where you can book

a free Serbian language lesson with a qualified tutor.

You can also follow our Instagram page Learn Serbian or Serbian Language Network for

weekly content in Serbian language.

Now grab a cup of warm tea and a cozy blanket and let's get

this episode started.

There are many traditional elements about Božić in Srbiji.

Božić is a very important holiday, related to the family and the family.

It is very important to be able to be able to live in the

world and the family.

If possible. How is this a period of the holiday?

Možda već znate da u Srbiji Božić nije 25. You know that Božić is not on December 25, but on January 7.

decembra, već 7.

januara. U Srbiji većina ljudi je pravoslavne hrišćanske vere.

The most people are in the world.

Srpska pravoslavna crkva koristi i julijanski kalendar umjesto gregorijanskog kalendara.

Zbog toga Božić u Srbiji slavimo 7.

januara, a novu godinu bi tehnički trebalo da slavimo 13.

to jest 14.

januara.

Međutim, sve ljudi u Srbiji, naravno, računaju vreme koristeći Gregorijanski kalendar.

Tako je u Srbiji mjesec ili dan istikao svud u svetu, ali isto tako

u Srbiji slavimo dve nove godine, ali ne i dva Božića.

Praznična sezona počinje tri nedelje pre Božića.

Svake nedelje imamo po jedan neobičan praznik.

U prvoj nedelji slavimo praznik koji se zove Oci.

Na ovaj dan deca vezuju svoje očeve, a oni se drešu, odvezuju, tako što

im daju poklone.

Mala deca obožavaju ovaj praznik.

Ovako to može izgledati.

Tata izađe iz sobe i pravi se kao da nešto radi i da ne

vidi decu. Odjednom deca potrče i stave kanap oko ruku svome ocu.

Otac obično da deci novac, na primjer kupe nešto majice ili neki slatkiš.

Tada deca odvežu oca i puste ga.

Sljedeća nedelja sledi drugi praznik, materice.

Ovaj praznik ima isti princip, samo što deca vezuju majke, obično za noge.

Toga dana možete čuti vrisak i smeh dece po kućama, jer je ovo jedno

od omiljenih njihovih igara.

Kada majka da deci neki slatkiš, oni je odvežu.

Sljedeće nedelje, posljednje nedelje pred Božić, deca dolaze na red za vezivanje.

Ovaj praznik se zove detinci.

Tog dana roditelji vezuju svoju ili tuđu decu za noge ili ruke.

Dece se odvežu tako što daju neki poklon svojim roditeljima.

Naravno, sve ovo je jedna igra i postoji i zbog dece.

Vezivanje je simbolično i bezopasno.

U nastavku možete vidjeti da većina ovih obječaja postoji zbog dece.

Dakle, ova tri dana, oci, materice i detinci, su tri nedelje

pre Božića.

Zima u Srbiji može biti veoma hladna i oštra.

Poslednjih nekoliko godina kao da nije bilo mnogo snega početkom januara Sećam se kada

sam bio mali, probudim se ujutru, pogledam kroz prozor, a napolje je sve belo

Sneg je pao preko noći Još ako je raspust, mogli smo ići napolje da

pravimo sneška belića Da se sankamo i grudvamo

Neki ljudi vole zimu, neki ne Deci nikada nije hladno kada se igraju u

snegu Obično se sva dece iz komšiloka okupe i zajedno se igriju u snegu.

Mami i tate brinu da se deca ne prehlade ako predugo budu u napolju.

Međutim, kako prolazi nedelja, a nema novog snega, sve postane mokro i blatnjavo.

Sneg vrlo brzo postane dosjedan za čišćenje, a na ulicima bude lapavice.

Lapavica je naziv za mokar prljev sneg koji je jako dosadan.

Obično ga bude kada posle nekoliko dana snega počne da gre sunce i sneg

koji je pao počne da se topi.

Svakako, Božićni dani su veoma hladni i mirni.

Dakle, u Srbiji prvo slavimo novu godinu, univerzalnu, gregorijansku, pa onda Božić.

Možda je ovako i bolje.

Prvo napravimo planove za žurku ili možda neko veče sa prijateljima, a nekoliko dana

posle toga provedemo u miru i tišini sa porodicom ili ljudima koji su nam

najbliži. Možete poslušati epizodu broj 8 gdje govorimo više o novoj godini u Srbiji.

40 dana pre Božića neki vernici drže post.

Post je vreme kada ljudi ne jedu hranu životinskog porekla i ne piju alkohol.

Većina ljudi u Srbiji ne posti svih 40 dana, već samo na badnji dan.

Pre Božića imamo dva bitna dana, Tucindan i badnji dan.

Tucindan je narodni praznik koji obično bude 5.

januar. Ovaj praznik se proslavlja u većem delu Srbije.

Ako ste nekada bili u Srbiji, sigurno znate da mi ovdje volimo pečenje.

Za one koji ne znaju, pečenje ili pečenica je pečeno meso, najčešće od svinje

ili jagnjetine.

Ono što je posebno ovdje je način na koji se meso priprema.

Ranije je većina ljudi živala u selima, u ruralnim delovima zemlje.

U selu se skoro svaka kuće stara o nekoj životinji, o kravama, svinjama, kokoškama,

ovcama itd. Ljudi na selu su živeli od ovih životinja, koristili su mleko od

krava da prave sir,

Jaja od kokošaka, vunu i mleko od ovaca, a svinje su koristile za meso,

naravno. Pošto skoro svaka kuća ima svinju, ona koristi svinsko meso za vreme velikih

praznika, božić, uskrs, slava i sl.

Koristi se cela svinja koja se stavi na ražanj i peče se polako, nekoliko

sati iznad vatre.

Ražanj je dugačka drvena ili metalna šipka sa oštrim vrhom.

Ovaj običaj je ostao i danas, jer i dalje veliki deo ljudi ili živi

na selu ili je došla iz sela u neko veće mesto, na primjer u

grad. Proces ubijanja svinje i pripremanja mesa može biti malo šokantan u današnje vreme,

kada ljudi obično kupuju meso u prodavnicama i ne razmišljaju odakle je ono došlo.

Međutim, u Srbiji svaka kuća na selu zna odakle dolaze njeno meso, jaja, mleko

i čime i kako je hranjena životinja pre toga.

Također, kada meso bude pripremljeno, čak i deca učestvuju u pečenju.

Često deca obožavaju da okreću prase ili jagnje na ražnju iznad vata.

Kada meso bude gotovo, deca se okupe i kidaju najukusnije delove pečenja.

To je jedan aspekt odrastanja u Srbiji, na selu.

Tako su ljudi radili ranije, tako radi i danas, pogotovo na Tucindan.

To je dva dana pre Božića, 5.

januar. Tada se svinja ili jagnja priprema za obradu i za pečenje.

Ovaj dan se zove tako jer se ranije životinja tukla kamenom ili tupim delom

sekere, pa se onda pripremalo za pečenje.

Tući, tučem, to je glagol koje znati udarati ili fizički napadati.

Eto, vidite, ovaj obječaj pečenja praseta je jedan veliki razlog što u Srbiji, pogotovo

u manjim mestima, nema mnogo vegana ili vegetarianaca.

Nema sumnje da je ovakav obječaj nasledđe paganskih verovanja.

Možete vidjeti dosta sličnih obječe u Srbiji koji su najverovatniji pravoobjetno bili paganski.

Međutim, crkva ih je prihvatila.

Postoji verovanje da na Tucindan decu ne valja tući, da ne bi bila bezobrazna

i ne valjala.

Posle Tucindana dolazi Banji dan.

Banji dan je veoma bitan za pravoslavne hrišćanje u Srbiji.

To je posljednji dan bođičnog posta, 6.

januar. Ovoj dan je veoma bitan, a postoji nekoliko rituala koje treba ispoštovati.

Ujutru, pre nego što izađe sunce, muški deo porodice ide u seču badnjaka.

To znači da treba ići u šumu i naći drvo hrasta, ili cera, i

posjeći ga. Dakle, badnjak je ritualno sveto drvo hrasta koje se seče na badnji

dan. Ovo drvo je u hrišćansu simbol vatre koje je ugrijala Isusa Hrista kada

se rodio. Također može predstavljati krst na kome je Isus Hristra zapet.

Međutim, mnogi naučnici smatraju da je ovaj običaj, kao i mnogi drugi, poreklom iz

prehrišćanske religije, iz paganstva.

Smatra se da je u paganskom običaju ovo drvo predstavljalo simbol duha rastinja i

prirode, a također može predstavljati simbol sunca.

Mnogi narodi u Evropi imaju slične običaje koje se dešavaju u isto vrijeme, u

Engleskoj, Francuskoj i Italiji, na primjer.

Još jedan dokaz da je ovo najverovatnije paganski obječaj je činjenica da se prema

badnjaku ponašamo kao prema pravoj, živoj osobi.

Hajde prvo da vidimo kako se seče badnjak.

Muški deo porodice pre sunca ide u šumu i traži drvo hrasta.

Kada pronađe ovako suvo, mlado drvo, domaćin stane ispred njega, okrenut istoku.

Onda domaćin pospe drvo žitom.

Posipati, posipam znači prekreti peskovitim ili zrnastim materijalom, naprimjer peskom, semenjem,

šećerom i sl.

Kada pospe žitom, domaćin pozdravi drvo, kaže, naprimjer, Dobro jutro čestiti banji dan.

Onda se prekrsti, pomoli i poljubi drvo.

Negde je običaj da se drvo ne dodiruje golim rukama, tako da oni koji

seče banjak nosi rukavice.

Ponegde ljudi objašnjavaju banjaku zašto su došli da ga seku.

Kao što vidimo, ljudi se ponašaju kao da je banjak prava osoba, da može

da čuje i razume što se dešava.

Ovo je verovatno ostatak paganskih običaja.

Neki stručnjaci misle da je banjak isto što je slovenski bog svetovid, bog rata

i plodnosti.

Banjak se seče sekerom u koso, da bi pao na istočnu stranu.

Dobro je da banjak ne padne na neko drugo drveće.

Drvo treba udariti najviše tri puta, da se drvo ne muči.

Ako drvo ne padne poslije tri puta, onda treba ručno iščupati.

Prvi iver koji odpadne treba uhvatiti i sačuvati.

Ivar je deo drveta koji otpadne kada se drvo seče.

Taj deo drveta se sačuva i stavi se tamo gde želite da imate poseban

napredak u novoj godini, naprimjer pored košnica.

Košnica je predmet u kome se čuvaju pčele.

Kada drvo posečemo, na panj ostavimo pola pogače.

Pan je deo drveta koje je ostao u zemlji posle sečenja

Drugi deo pogače ili hleba treba pojesti na putu do kuće

Posečeno drvo obično nije mnogo veliko, a najviše oko 2,5 metra dužine Ovo drvo

treba doneti kući i ostaviti ga ispred ulaznih vrata Negde ljudi seku više od

jednog badnjaka, a glavni badnjak je onaj koji je najdeblji

Badnjak se unosi u kuću kada padne mrak.

Osoba koja unosi badnjak zove se badnjačar.

Badnjačar nosi badnjak i desnom nogom prelazi prag kuće.

Prag je deo vrata koji se nalazi na podu.

Negde badnjačar pokuca na vrata, a sa druge strane ukućeni pitaju ko je.

Na to badnjačar može odgovoriti badnjak vam dolazi u kuću.

Ili dobro veče i srećno vam badnje veče.

A u kućani odgovaraju, dobro veče badnjače.

Dakle, badnjak je sada u gostu kući.

Dok badnjačar ulozi u kuću, domaćica posjepa njega i badnjak žitom iz sita.

Sito je predmet kojim se posjepa brašno.

Kada badnjačar uđe u kuću, posjepa se slama po podu.

Slama je osušena trava.

Slama obječno može biti postavljena i ispod stola.

Sada ide veoma interesantan i pomalo

Absurdan deo. Padnjačar ide po kući kvočući kao kvočka, a deca na podu, u

slami, pijuću kao pilići.

Kvoca ti znači imitirati zvuk kokoške.

U nekim delovima Srbije domaćica je ta koja kvoca.

Domaćin u svaki ugao kuće ili sobe postavi po jedan orah što se smatra

žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se stavljaju u slamu.

Orasi, lešnice i slame se kasnije mogu jesti sa medom, dok se oni orasi

koje se nalaze u uglovima sobe ne diraju.

Stolice su iznete iz kuće i kasnije se sedi na slami.

Postoje određena pravila uophođenu prema badnjaku.

Grehota je da se badnjak preskače ili gazi, na primjer.

Nakon toga badnjačar nalaže badnjak, odnosno stavlja badnjak u vatru.

Ranije, pre nekoliko vekova, svaka kuća je bila zapravo jedna soba, a u centru

te sobe nalazila se vatra, to jest ognjište.

Danas, na selu, ljudi i dalje imaju vatru u dnevnoj sobi, ali i u

peći, dok u gradu ljudi sve manje koriste peć za grejanje.

U ovakvu peć može se staviti badnjak.

Badnjak se može namazati medom, polijeti vinom ili žitom pre nego što se stavi

u vatru. Hrast je drvo koje proizvodi mnogo varnica kada gori Varnice su male

svetle tačkice ili strele koje iskaču iz vatre

Zbog ovoga, nalaganje badnjaka je jako zanimljivo deci To je kao mali vatromet

Kada badnjak gori i kada bude mnogo varnica Kaže se koliko iskrica, toliko parica,

koliko iskrica, toliko pilića itd.

Običaj je da jedan deo badnjaka, obično grana, ostane u kući.

Ovakva grana se može staviti iznad ulaznih vrata ili bilo gde gdje mislite da

je zgodna.

Sljedeće godine ona se zameni novom granom sa novog badnjaka.

Ljudi koji nemiju gdje paliti badnjak, na primer u većim gradovima, mogu se okupiti

ispred crkve. Obično se održi večernja misa u crkvi, a onda svi ljudi koji

su poneli svoj badnjak stavljaju taj badnjak u vatru.

Na ovakvim skupovima možete popiti kuvano vino ili rakiju, popričati sa prijateljima i sa

porodicom.

Kada badnjak izgori, vreme je za večeru, koja je posna.

Ko nije postio ceo božični post od 40 dana, danas svakako mora postiti ceo

dan.

Na badnji dan ljudi uglavnom jedu pasulj, ribu, krompir i suvo voće.

Ovaj dan treba provesti kod kuće sa porodicu.

Ne treba ići nigde ako nije baš potrebno.

Ne treba se svađati jer se veruje da kakav bude badni dan i požić

tako će biti cela godina.

Ako se svađate sa porodicim i prijateljima sada, svađat ćete se cele godine.

Ne treba biti alkohol na badni dan.

Sljedećeg dana je božić.

Jedan deo ljudi ide na jutranje i liturgiju u crkvi ujutru.

Ostatak dana ljudi provode kod kuće sa porodicom.

Postoji običaj da u kuću dođe položajnik.

Položajnik je osoba koja kao gost prva dođe u kuću i čestita Božić.

Po nekom pravilu ova osoba treba biti zdrava i srećna da bi takvi bili

svi ukućani i ostatak godine.

Položajnik treba izbegavati pozdravljanje sa drugim ljudima dok ne dođu u kuću koju treba

biti položajnik. Kako se čestita Božić u Srbiji?

Postoji poznata rečenica Hristos se rodi.

Odgovor na ovo je va istinu se rodi.

Možete reći i srećan božić.

Najvažniji deo dana na božić je naravno ručak.

Za ručak se jede mrsna hrana, tj.

hrana koja nije posna, naprimjer meso.

Za božić obječno bude mnogo različite hrane.

Peciva, domaći hleb, ajvar, ruska salata, pečenje, piletina, supa, kolače

i torte itd.

Centralni deo ručka je česnica.

Česnica je okrugli ceremonijalni hleb.

U taj hleb se obječno stavi novčić, to je kovanica, ili pasulj, ili čak

neka drvena figurica.

Za vreme ručka prvo se prelami česnica.

Onaj koji izvuče novčić imaće sreće i novca u novoj godini.

U Vojvodini česnica je obično malo drugačija.

Ona se pravi u obliku slatkog kolača.

Unutra se može staviti šećer, med, orah, mak ili suvog rožđe.

Novšić se ubaci u srednjem delu kolača.

Ovakva česnica se ne lomi, već se seče i deli u kućanima.

Ovaj dan se provodi u krugu porodice.

Posle ručka možete posjetiti prijatelje ili širu porodicu.

Praznični period traje još od Božića do Bogojavljanja.

U ovo vreme, u nekim delovima Srbije, možemo vidjeti koledare.

Koledari su grupa maskiranih mladih muškaraca koja je ranije išla od kuće do kuće,

uglavnom po selima, i pevala je kolecke pesme.

Kostim u koju su se maskirali je ručno pravljen od vune i sličnih materijala.

Na glavi se nose maske koje mogu podsjećati na različite životinje ili na strašno

čudovište.

Kada otpevaju pesmu, koledari ulazu u kuću i traže različite stvari, obično hranu, a

decu plaše. Ovaj običaj se sve manje praktikuje danas.

Može se vidjeti najviše u istočnoj i južnoj Srbiji.

Dakle, božićna sezona je puno različitih obječaja.

Božić je centralni dan, ali postoji i mnogo drugih bitnih praznika koji su povezani

sa njim. Kao i svuda u svijetu, božić je vreme kada najviše vremena provodimo

sa porodicom i sa ljudima koje volimo.

Na kraju krajeva nije bitno da li ćete pravilno poštovati sve obječaje, bitna je

dobra namera.

To je sve za ovu Božićnu epizodu.

Nadam ste da ste uživali.

Posjetite naš website www.serbianlanguagelessons.com gde možete rezervisati prvi besplatan

čas srpskog jezika.

Također zapratite Instagram stranicu Learn Serbian ili Serbian Language Network i naš kanal na

Spotify-u. Srećem Božić i vidimo se!

Top 10 najboljih krijeva.

Thank you.