Intermediate Serbian: Proleće

I'm your tutor Nikola and today we will talk about my favorite season, spring.

Before we start, we have some exciting news.

There is a new self-paced beginner video course in Serbian Language on our website

www.serbianlanguagelessons.com. If you don't have time for lessons with a tutor and

want to learn at your own pace in your own free time, join the

self-paced beginner course.

There are 9 video lessons included and over 170 pages of PowerPoint lessons.

After each lesson there is a quiz and at the end of the course

you will get a certificate of completion.

Learn everything from reading to making your own sentences and talking about your day.

Save money by joining two months worth of course for the price of just

one month. That's self-paced beginner video course in Serbian at serbianlanguagelessons.com.

Also, check out our Instagram page Learn Serbian or Serbian Language Network.

Ok, let's get back to the episode.

The next episode is the 4th year.

idu ispod nule.

Kada je leto, onda je baš vruće, sparno i temperature idu i preko 30

and the temperature is very smooth and is very smooth and the temperature is

over 30 degrees Celsius.

stepeni C.

Dakle, svako godišnje doba je veoma tipično.

Volim proleće jer je vreme kada nije mnogo vruće, a nije mnogo ni hladno.

Sve postaje zeleno, drveće cveta i svuda možemo vidjeti prelepo cveće u različitim bojama.

Možda ovo nije baš najlepša doba ako imate alergije, do duše, svakako veoma je

lepo izaći iz duge i hladne zime i prošitati parkom sa puno ljudi.

Godišnja doba mogu jako uticati na naše mentalno zdravlje.

Zima je veoma depresivna za mnoge ljude, sve je sivo i hladno.

Više vremena provodimo zatvoreni, kod kuće i ređe vidimo prijatelje.

Zbog toga imamo manje socijalne interakcije i to može uticati na naše mentalno stanje.

Isto tako zimi ima manje sunca, a sunce je veoma bitno za nas.

Ono nam daje vitamin D i utiče na naše raspoloženje.

Vazduh je također lepši u proleće, nije hladan, a osjeća se miris cveća na

vetru. Vredne pčele lete od cveta do cveta i tako sakupljaju polen.

Vredan to znači voleti rad i posao.

To je neko ko ne mrzi da radi i zna da se rad uvek

isplati.

Na pauzi između časova volim da izađem iz stana i prošetam zelenim ulicama.

Prolazim ispod rasvetvenih krošnji drveća i slušam ptice kako pevaju crkuću.

Krošnji je deo drveta sa granama i lišćem.

U proleće nema više hladnog vetra koji grize, obraze i uši, sada možemo slobodno

šetati na toplom i mirisnom prolećnom vetru.

Nešto jednostavno kao odlazak u prodavnicu sada više nije naporno, već nešto što radimo

sa uživanjem. Na putu do prodavnice i nazad vidim mnogo više ljudi nego zimi.

Svi su izašli da pozdrave sunce.

Mnogo više bake i deka šeta ulicama i uživa na suncu.

Mnogo više dece igra futbol u dvorištu posle škole.

Čak i ptice radosno lete sa grane na granu i pevaju prolećne pesme Međutim,

najlepši deo proleća je jutro Kada sam bio mali, svakog jutra u proleće budila

me je pesma jedne prelepe ptice, Gugutke Gugutka je ptica sive boje, to je

vrsta goluba Njena pesma me podsjeća na moje mlađe dane kada sam još bio

dete kada sam vikedom ustao iz kreveta bez jedne obaveze osim škole.

Ceo dan sam imao samo za sebe i uživanje na suncu.

Obaveza to je neka stvar koju morate da uradite.

Tako sada, kada se setim pesme Gugutke, ja budem čak i malo tužan, melanholičan.

Dok sam živeo u Beogradu nisam čuo Gugutku, međutim sada kada sam prešao u

drugi grad, ponovo je čujem ujutru posle dugo vremena i sa uživanjem slušam njen

mali koncert.

Ne znam da li samo ja to vidim, ali ljudi su nekako mnogo srećniji

i pozitivniji u proleću.

Svi imaju više energije i planiraju različite stvari.

Mnogi vole da putuju u proleću.

Neke prolećne destinacije u Srbiji su naši nacionalni parkovi.

Ima ih pet.

Tara, Fruška Gora, Đerdab, Koponik, Šarplanina Tara je jedan od popularnijih nacionalnih

parkova u Srbiji.

Nalazi se na zapadu Srbije, na granici sa Bosnom i Hercegovinom, odmah uz reku

Drinu. Površina ovog parka iznosi 24.991,82

hektara, a najviši vrh parka je Kozji rig, koji je visok 1591 metar.

Ovdje žive različite životinje.

59 različitih vrsta sisara, oko 140 vrsta ptica, 12 vrsta vodozemaca,

12 vrsta gmizavaca i 19 vrsta riba.

Na Tari živi i najviše mrkih medveda.

Mrki medved je vrsta medveda, smeđe boje i jako je veliki i snažan.

Jedna vrsta mrkog medveda je grizli medved, ali on živi samo u Severnoj Americi.

Inače, da li znate da postoji narodno verovanje koje kaže da ako za sretenje

bude sunčan dan i medved izađe iz pećine, ili ako se probudi iz svog

dubokog sna, ako se uploši svoje senke i vrati nazad u pećinu, zima će

trajati još šest nedelja.

Sretenje je verski praznik i jedan dan u kasnoj zimi, u februaru, na granici

sa prolećem. Otprilike od tada dani postaju duži, a noći kraće, a veruje se

da je to granica zime i proleća.

Ovo narodno verovanje je vezano za ponašanje medveda i sličnih životinja koje hiberniraju tokom

zime i bude se kada postane toplije.

Ako se medved još nije probudio, to jest ako ga nismo još vidjeli, to

znači da će hladni dani trajati još neko vreme.

Ako se medved probudio, znamo,

znači da će uskoro doći topliji dani i proleće, jer životinski instinkt ne vara.

Vratimo se tari.

Na tari raste specifična vrsta drveta, pančićeva omorika.

To je zimzeleno drvo, drvo čije lišće ne opada i jako je staro.

Pančićeva omorika raste na veoma maloj teritoriji na Balkanu, na jugozapadu Srbije i na

istoku Bosni i Hercegovini.

Nigde drugde na svijetu ne možete vidjeti ovo drvo.

Ime je dobilo po Josifu Pančiću.

Josif Pančić je bio poznati srpski lekar i botaničar.

Na tari možete pešačiti lepo uređenim stazama, šetati kroz prelepe i velike šume i

uživati u pogledima na planine, jezera i reku Drinu.

Ima nekoliko vidikovaca, a najlepši je banjska stena.

Vidikovac je mjesto sa lepim pogledom.

Obično je to mjesto na nekoj većoj visini.

Na Tari postoje dva jezera, jezero Zaovine koje se nalazuju u sredini Tare, između

brda, i jezero Peručac kroz koje prolazi reka Drina.

Drina je reka na zapadu Srbije, to je prirodna granica između Srbije i Republike

Srpske.

To je brza i hladna reka.

Na jezeru zaovine možete se kupati ili ići u ribolov.

Ribolov je sport hvatanja ribe, to jest pecanje.

Tara je najpoznatije mjesto za rafting.

Rafting, preozvjeto od engleskog, to je sport u kojem se ljudi čamcem spuštuju niz

brzu reku.

Reka Drina je savršena za to.

Morate biti veoma pažljivi i da imate potrebnu opremu, kacigu ili pojaz za spasavanje.

Naravno, instruktor vam može sve objasniti pre spustan iz reku.

Postoje više i manje opasni delovi reke, tako da postoje i više i manje

opasni delovi spustan iz reku.

Pored draftinga možete probati i kajaking.

Možete iznajmiti kajak, platiti instruktora i veslati mirnim delom reke Drine.

Upravo zbog ovih sportova na Tari se svaki godine održava Drinska regata.

To je manifestacija sa dugom tradicijem u Srbiji na koje svake godine bude i

više od 100.000 posetilaca.

Traje nekoliko dana, a bude više različitih događaja.

Takmičenje upravljanju riblje čorbe, koncerti popularnih i rock muzičara i drinska regata,

sam centar događaja.

Kako to izgleda?

Pre početka događaja svi učenici pripremaju svoje čamce pored reke.

Neki ljudi imaju velike čamce koje mogu primiti i više ljudi.

Kada dođe pravo vreme, svi sednu u čamac i počinju spust rekom do određenog

mesta

Posle toga na tom mestu bude nastavak žurke, uglavnom sviruju bendovi i bude dobra

zabava Dok traje spust, većina ljudi pusti muziku na čamcu i dobro se zabavlja

uz neko piće Naravno, da bi sve bilo sigurno, postoje spasidački timovi koji vode

računa da sve prođe najbezbednije moguće

Još jedna zanimljiva stvar na Drini je mala kućica koja se nalazi na maloj

steni na sredini reke.

Zovemo je jednostavno Kućica na Drini.

Veoma je zanimljivo vidjeti kuću koja je okružena rekom sa svih strana.

Ono što je meni najzanimljivije na Tari ili barem u oblasti blizu Tare je

Šaraganska osmica. To je pruga u obliku broja 8 koja prolazi kroz prelepe delove

sa šumom i prelepim pogledima na brda i planine.

Najzanimljivije je to što je ovo stari parni voz.

Možete da se vozite u starim vagonima sa kupeom i uživati u zvucima klackanja

na šinama. Blizu Šarjanske osmice je Drvengrad.

To je grad izgrađen u potpunosti od drveta.

A čovek koji je izgradio ovaj grad je Emir Kusturica, poznati srpski filmski reditelj.

Drvengrad je skroz funkcionalan grad.

Ima svoju crkvu, prodavnice, kuće, bioskop, pa čak i ulicu Novaka Đokovića.

Ovo je savršeno mjesto koje možete posjetiti sa decom.

Eto, to je Tara, jedan od mjesta koje možete posjetiti i to u najbolje,

u proleće ili rano leto.

Možemo pričati o njoj u budućnosti kada budemo pričali o ostalim nacionalnim parkovim u

Srbiji. Još jedno dešavanje koje me asocira na proleće je 1.

maj, dan rada.

U Srbiji to je neradan dan.

Zapravo može biti i nekoliko neradnih dana.

Kako izgleda proslava ovog praznika?

Pa, već mjesec dana ranije možemo čuti predloge o tome gdje se sve može

slaviti. To je kao kada vas nekoliko nedelja pre nove godine pita gdje slaviš

novu godinu. E pa, sada pituju gdje ćeš za prvi maj?

Iskreno, to jeste jako važan i uzbudljiv praznik.

Uglavnom ljudi slave 1.

maj u prirodi.

Većina ljudi ide u selo.

Znate da Srbije ima mnogo sela sa sve manje i manje stanovnika.

Te prazne kuće u selima uglavnom budu pune kada slavimo 1.

maj. Obično jedan prijatelj pozove ostale da svi slave u selu njegovih roditelja ili

u selu dede i babe.

Ovaj praznik je najviše popularan među mladima, jer naravno to je provod za pijenje

mnogo alkohola i slušanje muzike ceo dan.

Obično nekoliko nedelja pre praznika kreće planiranje.

Ko slavi, gde se slavi, šta treba kupiti, koliko novca svako treba dati i

sl. Jedan ili dva dana ranije ljudi idu u kupovinu jer je prvi maj

neradan dan i većina prodavnica neće raditi, a u onim prodavnicama koje budu radile

bit će prevelika gužva.

Pošto se obječno pravi roštilj, ljudi kupuju meso za roštilj, hleb, pivo, vino, sokove

i to je ono što je otprilike najbitnije.

Da bi iskoristili produženi vikend, neki ljudi krenu sa slavljem dan ranije, a ostanu

u prirodi ili na selu dva, tri dana.

Kao tinejđer slavio sam 1.

maj svaki godine sa društvom.

Bilo je zanimljivo naložiti vatru, održavati je i peći roštilj.

Naložiti to znači zapaliti vatru i stavljati drva u vatru koja već gori.

Uveče smo spavali ili u šatorima ili u starim kućima i delili smo sobe

i krevete. Mogli smo da vidimo sela koje nismo ranije i da šetamo u

prirodi u toku dana ako ne pada kiša.

Morate spremiti zvučnike, internet konekciju i struju za sve to.

Ako ste negdje dalje od većih mjesta u bradima, često nećete imati signal na

mobilnom telefonu. Roditelji onda brinu gdje smo i šta radimo u nekom dalekom selu

bez mobilnog signala.

Možete čuti muziku u selu koje je nekada bilo prazno.

Svuda ljudi peku roštelj ili celo prase iznad vatre.

Uvijek bude neka baka ili neki deka koji pokažu gdje je koja kuća i

kojim putem možemo ići nazad do grada.

Oni koji žele malo mirnije da provedu ove dane, odu sa porodicom u jednodnevni

izled u prirodi.

Izled je kada je odet u prirodu na kraće vreme.

Sreba ima prelepu prirodu gdje god da se nalazite, možete naći lepo mesto, pola

sata od grada ili manje.

Možete ići na neku reku ili jezero, na planinu ili ostati kod kuće u

svom dvorištu i uživati na suncu.

Neki vole da putuju i van Srbije.

Ima mnogo turističkih programa za 1.

maj van Srbije, putovanju Zagreb, Budimpeštu i sl.

Kao što vidite, ovo je veoma bitan praznik u Srbiji i posti tipičan način

kako ga proslaviti.

Nekoliko dana posle 1.

maja dolazi veliki praznik, Đurđev dan.

Kao i mnogi drugi praznici, ovo je prvo bio paganski praznik posvećen bogu Jarilu.

Jarilo je slovenski bog plodnosti.

Siguran sam da je u drugim zemljama Evrope posti sličan praznik u ovo doba

godine. Pravoslavna crkva naravno ne slavi Jarila, već svetog Đorđa.

Sveti Đorđe ili sveti Georgije ima jako snažan kult u srpskoj kulturi.

On se smatra velikom učenikom.

Veoma je poznata ikona svetog Đorđa na kom je prikazan on sa dugim kopljem

kako ubija aždaju.

Koplje to je dugo hladno oruđe sa oštrim vrhom, a aždaja to je mitološko

biće koje liči na zmiju sa krilima.

Nešto slično zmaju.

Šta radimo na Đurđevdanu?

Pa ovaj praznik je posvećen zdravlju, dolazku proleća, ženitbi i udadbi mladih i plodnosti

useva. Usev to je naziv za sve što je posađeno, posijano sa namerom da

se kasnije bere ili da se koristi za ishranu ljudi i stoke.

To je na primjer žito, ovas, ječan ali i povrće.

U različitim delovima Srbije obječaje za Đurđevdan su različiti.

Naprimjer, jedan obječaj je da noć pred Đurđevdana ili na sam taj dan ujutru

porodica okiti delove kuće zelenim grančicama ili vencem od cveća.

Benac to je ukras ispleten od cveća i lišća, može se nositi na glavi

ili koristiti kao ukras na vratima, prozoru i sl.

Ovi venci i zelene grančice donose sreću i zdravlju kući.

Ono što je popularno za Đurđevdan je Đurđevdanski uranak.

Uranak to je kada rano ujutru pre izlaska sunca ustanete, spremite se i radite

šta god ste planirali.

Dakle, na Đurđevdan ljudi rano prezore pođu u prirodu, negdje u šumi, na livadi

ili porad reke.

obavezno se ponese piće i jagnje koje se okreće na ražnju iznad vatre.

Kada ostali dođu, jagnje će se već uveliko peći, a proslava ovog dana u

prirodi može trajati ceo dan.

Kažu da je na Đurđev dan dobro spavati da ne bi bolela glava.

Još jedan interesantan deo Đurđev dana je običaj gdje mladići u ponoć odlaze do

kuće gdje živi devojka kojem se sviđa i skidi u kapiju kuće.

Potom bace kapiju negde sa strane ili negde dalje da je roditelji teže nađu

i često moraju da je traže po selu.

Veruje se da će devojka iz te kuće gdje je kapija skinuta da će

se udati te godine.

To je način da mladići izaberu devojku za udaju.

Naravno ovaj obječaj nije tako popularan zato što sve manje ljudi živi u selima

i sve manje mladih ljudi ima u selima.

Ovi stari obječaji polako nestaju.

Poznato je i to da je Đurđajdan vrlo važan praznik za Rome.

Romi su narod koji je veoma rasprostanjen u Srbiji.

Rasprostanjen to znači da je prisutan na više mjesta.

Roma ima u skoro svakom gradu u Srbiji, najviše na jugu Srbije.

Đurđevdan je verovatno njihov najvažniji praznik.

Ako želite da saznate nešto više u Romima u Srbiji, pogledajte filmove Emira Kusturice.

Kao što vidite, Đurđevdan je veliki praznik za Srbije.

Verovatno ste već čuli pesmu Đurđevdan u različitim varijantama.

Moja omljena verzija je sa trubačima.

Ova pesma je jedna od najskupljih pesama koje možete da naručite na slavnjima, svadama

i sl.

Postoji romska verzija ove pesme koja se zove Ederlezi.

Evo kako zvuči ova pesma kada svira turbački orkestar?

Hvala što pratite kanal.

Čim postane malo toplije, pijace budu pune cveća i voća.

Možete vidjeti baki i deke kako prodiv sveže, mirisne jagode ili bukete ruža ili

lala. To možete vidjeti i na gradskim trgovima, pogotovo ako je neki praznik.

Naprimjer, 8 dana pre uskrsa je praznik koji se zove Lazareva subota.

Ili vrbica. Na ovaj dan se obeležava vaskrsenje Lazara iz Vitinije.

Ovoj praznik je također veoma interesantan deci, jer na taj dan dec oblače šarenu

oduđu i nose zvončiće oko vrata.

Pre litije u crkvi svako dobije mladu vrbovu grančicu.

Vrba to je vrsta drveta.

Poslije ljudi sa decom idu oko crkve, a deca zveckaju zvončićima oko vrata i

nose ispleten benac ili krunu od vrbini krančica na glavi.

Odmah sutradan je drugi praznik, cveti.

Na ovaj dan se obeležava posljenji svečani ulazak Hrista u Jerusalim i njegovu posljenju

nedolju života. U narodu postoji obječaj da u oči ovog praznika devojke i deca

idu u polje da beru cveće.

U oči to znači odmah pre nečega, u ovom kontekstu dan pre praznika.

Različito cveće ima različito značenje, naprimjer dren se bere za zdravlje, a ruže i

ljubičice predstavljaju privlačnost i lepotu.

Ubrano cveće ne treba unositi u kuću, već treba ostaviti ispred kuće, u vodi,

da prenoći. Ovom vodom se ukućeni sutradan ujutru umivaju da budu zdravlji i lepi

tokom cele godine.

Postoji i običaj da momak ubere cveće, napravi buket i da devojci.

U zavisnosti od toga kako je cveć u buketu, on devojci otkriva kakva osjećanja

ima prema njoj.

Osećanja to su emocije.

Zanimljivo je da postoji i običaj da ljudi izbjegavaju da sade povraće na ovaj

dan jer misle da će samo cvetati, ali neće i rađati plod.

Kao što vidite, proleć ima mnogo običaja koji su vezani za rađanje, sreću i

zdravlje. Da se vratimo na temu bašte i dvorišta.

Obično posle uskrsa i oko 1.

maja možete vidjeti mnogo ljudi u svojim dvorištima kako kose travu ili sade cveće.

Kao što sam rekao, cveće ili sadnice možete kupiti na pijaci, ali postoji i

posebne prodavnice koje prodaju opremu za obrađivanje zemlje.

Takve prodavnice zovemo poljoprivredna apoteka.

Tu možete kupiti oruđe za rad, lopate, motike, grabulje, rukavice, ali sve što je

potrebno za sađenje povraća i cveća.

Zemlju, seme, sadnice, džubrivo, pa i otrove za prskanje, insekticide.

U Srbiji mnogo ljudi živi od poljoprivrede, tako da ovih prodavnica ima svuda.

Mnogo sam volao period kada treba sređivati dvorište.

To je vreme u rano proleće, kad su dani sve topliji i cela porodica

izađe iz kuće i provodi vreme napolju.

Svako ima svoj posao.

Tata kosi travu, deda seče živu ogradu.

To je zapravo zeleni žbun koji se koristi kao ograda.

Moji brat i ja pomažemo baki da zaliva cveću bašti, a mama sadi novo

cveće. Zalivati to znači sipati vodu u saksiju ili oko biljke.

Imamo zeleni travnjak u dvorištu koji su moji roditelji i baba i deda posadili

da bismo ja i brat igrali futbal.

Međutim, pre toga tu je bila prelepa bašta sa različitim cvećem.

Bio je čak i mali putić kroz tu baštu.

Moja baba je baš voljela da uzgaja razno cveće.

Čak je dobila i nagradu za najlepše dvorište.

To je zanimljivo, ranije ste mogli dobiti nagradu ako je vaše dvorište izuzetno lepo

uređeno. Nagrada je bila jedna pločica koju možete staviti negde na zidu kuće, obično

blizu kućnog broja.

Mislim da te nagrade postoji danas, ali nisam siguran.

Svakako, volim da provodi vreme sa svojom porodicom u dvorištu u proleće, sa kafom

i da slušam drveće kako šušti na vetru dok oblace zalaze iza brda u

daljini.

Eto, to je sve za ovu rastcvetanu prolećnu epizodu.

Nadam ste da su uživali i koliko ja dok sam je pisao.

Don't forget to visit the website www.serbianlanguagelessons.com where you can apply for the new

self-paced beginner video course in Serbian language.

Also, check out our Instagram page at LearnSerbian or Serbian Language Network.

I hope you enjoyed and vidimo se uskoro.

Pozdrav!