Intermediate Serbian: Serbian Food (Srpska hrana)

I'm your tutor, Nikola.

Today we will talk about a very big and important topic, food in Serbia.

Before we start, you should check out

our Learn Serbian e-book.

It's a textbook for learning Serbian at A1 and A2 levels.

There's

230 pages of guided grammar lessons, exercises, texts, and a key to the exercises,

together with

translations, at the end of the book.

You can download the book on our website, www.serbianlanguagelessons.com Ok,

let's start the episode.

Neki kažu da u Srbiji ljudi ne jedu da bi živjeli, već žive da

bi jeli. Ako ste bili gost kod neke porodice u Srbiji, verovatno ste sto

puta čuli Hoćeš da jedeš?

Zašto ne jedeš?

Uzmi, uzmi još.

I sl.

The whole thing is not satisfied with the whole thing.

satisfied with the whole thing.

you how you eat it.

Why is that so?

Why is food so important?

Do you think people are healthy?

I think that we will all be able to eat it when we call

it that is a food.

Ukusna. Gotovo svaka ukusna hrana je masna.

.

Pizza, hamburger, pržena piletina i sl.

Zbog toga nije čudno što su burek, sarme ili pljeskavice tako ukusne.

Šta je ono bez čega ni jedan oburku u Srbiji ne može da prođe?

Hleb. Srbi jedu mnogo hleba, upravo zbog toga što je većina jela dosta masno.

Da li ste nekada probali da jedete sarm ili toplo pečenje bez hleba?

Sigurno biste pojeli upola manje s armi bez hleba.

Ako bismo jeli mnogo masne hrane, pozelo bi nam.

Hleb nam pomaže da pojedemo više, a da nam ne bude muka.

Ovo je jedan razlog zašto Srbi jedu hleb uvek i u sve.

Uz meso, povrće, supe, čorbe.

Ljudi u Srbiji redono jedu hleb uz krompir.

U svakom gradu u Srbiji ima mnogo pekara.

U pekarama možemo kupiti pre svega hleb, ali i različite vrste peciva.

Dakle, u Srbiji ljudi najčešće kupuju svež, topo hleb u pekarama, ujutru ili posle

posla. Postoje različite vrste hleba.

Najčešće je hleb dugačak.

Nekada može biti i okrugao.

Takav hleb zovemo pogača.

Ona se može praviti na različite načine.

Mali okrugo hlebije, lepinja ili somun.

Njih koristimo za ćevape i pljeskavice.

Evo dva recepta, jedan recept za pogaču i jedan za slavski kolač.

Za pogaču treba nam 500 grama brašna, jedan kvasac, jedna kašičica šećera,

jedna kašičica soli, 250 ml mlake vode i 3 kašike ulja.

U mlakoj vodi rastopiti kvasac sa šećerom, ostaviti da nadođe.

Dodati brašno, so i ulje, zamesiti glatko testo.

Ostaviti da naraste 30 do 40 minuta.

Testo premestiti, oblikovati pogaču, staviti u ponmazan pleh i peći na 200 stepeni oko

30 minuta, dok ne porumeni.

Za slavski kolač treba nam 1 kg brašna, 1 kvasac, 1 kašika šećera,

1 kašičica soli, 300 ml mleka, 100 ml ulja i 2 jaja.

Kvasac rastopiti u mleku sa šećerom i ostaviti da nadođe.

Dodati ostale sastojke i umesiti glatko testo.

Ostaviti da naraste, zatim oblikovati slavski kolač sa ukrasim od testa.

Peći na 180 stepeni oko 45 minuta.

Po želji, premazati umućenim jajetom pre pečenja.

Ne kupujemo tako često hleb koji je u plastičnim kesama, u prodavnicama.

Hleb iz pekare treba pojesti istog dana ili najkasnije sutradan, jer će postati bajat.

Bajat to znači da je hleb posto suv, tvrd i manje ukusan.

Međutim, i od bajatog hleba možemo napraviti dobar doručak.

Možemo napraviti prženice, tost ili poparu.

Da li znate šta je to popara?

Popara je jednostavno jelo koje se pravi od hleba.

Nadam se da ne morate da jedete često poparu, zato što je ona na

neki način simbol siromaštva, iako je veoma ukusna.

Poparu su pravili i jeli ljudi u vremenima ekonomske krize.

Ja sam obožavao da jedem poparu kada sam bio mali.

I nema ničeg lošeg jesti je i sada.

Dakle, kako se pravi popara?

Moja baka je pravila poparu tako što u duboku šerpu sipa malo vode i

stavi mast. Često su naše baki koristile mast umjesto suncokretovog ulja.

Mast može imati specifičan miris i ukus, a neki kažu da je i zdravija

od suncokretovog ulja.

Kada voda zavri, dodamo komade bajatog hleba i mešamo.

Možete također dodati i mleko i sir.

Kada hleb postane mekan, dodajte malo soli i to je to.

Mi smo sir dodavali kasnije u tanjer, ali možete ga dodati u šerpu.

Poparu smo obično jeli za doručak, veoma je ukusno.

Još jedno jelo koje me podsjeća na krizna vremena je mast i hleb.

Jednostavno je, odsečete parče svežeg hleba, namažete malo masti, pospete malo mlevene paprike i

soli i to je to.

Ovo moj dedo obožava da jede, a i meni je često pravio, obično za

užinu ili kada hoćemo nešto malo da pojedemo.

Zašto je srpska hrana tako jaka i kalorična?

Ranije, kada su ljudi živjeli od agrikulture i uzgajanja stoke, provodili su mnogo vremena

na polju gdje su radili teške fizičke poslove i trošili mnogo kalorija.

Sa sobom su nosili hranu koja je kalorična i koja se nije lako kvarila,

paput hleba, gibanica, pita, bureka.

Kada radnici dođu kući posle napornog dana, budu jako gladni i hrana koja onda

jedu ima mnogo mesa i masti.

Muškarci su jeli mnogo proteina da bi ostali jaki.

Pored svega ovoga, ljudi nisu imali problema sa kilažom, jer su...

su bili aktivni.

Danas, međutim,

ostaje običaj da ljudi jedu jako kaloričnu hranu, ali nisu tako aktivni kao pre.

U vremenima kada je bilo teško doći do mesa, šećera i sličnih namirnica, dan

kada se peklo prase je bio veoma važan događaj, a i danas je.

Baki i deke

dan danas imaju naviku da stalno nude svoju decu

da jedu još, još i još.

Njima je jako bitno da ima mnogo hrane na stolu i da ima mesa,

jer su možda oni ili njihovi roditelji odrasli u vremenima kada je bilo teško

doći do takve hrane.

Oni se i danas sećuju kada su prvi put probali šećer, jer šećera je

bilo malo i bio je skup.

Starije generacije misle da ako neko jede mnogo, on je zdrav.

Oni misle da je zdravo jesti što više, to znači da nismo bolesni.

Također često misle da muškarac mora jesti što više i biti veliki.

Možemo čak čuti da neko kaže nema pravog muškarca ispod 100 kila.

U ovakoj sredini i kulturi odrastaju mnogi dečaci koji steknu naviku da jedu mnogo

hrane. Baki i deki uživaju da gledaju kako njihova deca, unuci ili gosti jedu.

U zapadnoevropskim kulturama sve ovo bi bilo napadno, ali na Balkanu ili barem u

Srbiji to je svakodnevica.

Koliko god da pojedete, na kraju će neko uvek reći, zašto ne jedeš, ništa

nisi pojel. Pored svega ovoga, generacije naših bake i deka su mahom slabo obrazovane.

Mnogo njih je završilo samo osnovnu školu, a neki samo četiri razreda.

Oni ne razumeju zašto je loše jesti mnogo šećera, kako tačno funkcioniše diabetes, zašto

imaju srčene probleme i sl.

Piju lekove, idu kod lekara, ali ne rešavaju koren problema, niti su vodili računa

o ishrani tokom života.

Većina zbog toga što nije imala mnogo izbora.

Srbija je jedna od zemalja sa najviše srčanih bolesnika u Evropi.

Znamo što je razlog tome, mnogo pušača, mnogo masti i mesa u ishrani, da

je dovoljno fizičke aktivnosti.

Međutim, navike se teško ispravljaju, pogotovo kod starijih ljudi.

Srbiji je do mnogo crvnog mesa i mnogo masne hrane.

Pečenje, to je pečeno prase ili jagnje, čvarci i slična hrana su dugo deo

srpske kulture. Pečenje je nezaobilazni deo svih velikih proslava.

Kada se sprema pečenje, to je specijalan dan.

Pre svega, mnoge porodice na selima imaju svoje domaće životinje.

Krave, kokoške, ovce, koze, svinje.

Kada žele da naprave pečenje, jedna od svinja mora da bude žrtva.

Često je to mlada svinja, prase.

Ljudi su nekada ovaj posao, koji je dosta prljav, radili sami ili uz pomoć

komšija. Danas možete platiti ljude koji se bave samo tim poslom, svinjokoljom.

Oni dođu, zakolju svinju, očiste meso i spreme za pakovanje.

Ako je neki praznik, možete peći celo prase na ražnju.

Ražan je dugačka metalna šipka ili drveni štap.

Svinjetina se dugo peče iznad vatre, satima.

Umeđu vremenu, ljudi sede oko vatre i pričaju, piju, slušaju muziku.

To je interesantan događaj.

Kada meso bude gotovo, najbolje ga jesti odmah istog dana.

Deca vole da se okupe oko pečenje i uzimaju komade mesa.

Znam, ovo sve može delovati absurdno ako niste navikli, ali ovo je deo identiteta

svakog koje je živo i odrastao u Srbiji.

Onda neko treba iseći meso i spremiti ga za goste.

Treba malo znanja i tehnike da biste uradili to kako treba.

Ako ne pečete celo prase iznad vatre, možete iseći meso i ispakovati ga za

čuvanju u zamrzivaču i onda ga koristiti kada želite.

Ništa od mesa se ne baca, što je dobro, ako već ubijati životinju.

Od masnog tkiva se prave čvarci.

Čvarci su jako specifična hrana, to je hrskava, slana i masna hrana.

Pravi se tako što se satima kuva masno tkivo sa malo mesa u velikom

kazanu. Tu je potrebno dosta mešanja.

Kada ispari voda, ostaje mesnat i mastan proizvod koji se iscedi od viška masti

i ostavi da se malo osuši.

Čvarci mogu biti u komadima, a mogu biti i u obliku duvana, pa se

zovu duvan čvarci.

Čvarke možemo jesti kao grickalicu ili sa ajvarom, sirom i obavezno sa hlebom, jer

su dosta masni.

Ako dolazite u Srbiju, obavezno probajte čvarke.

Ako se ne varam, i u engleskoj ljudi jedu čvarke.

Tamo ih zovu pork scratchings i služe ih u pubovima.

Kada pečenje stavimo na tanjer, to izgleda jako lepo složeno.

Još jedna stvar koju dobijemo od svini je svinska mast.

Ovu mast koristimo za spremanje hrane, za prženje, pečenje, pa čak i kuvanje.

Svinska mast može imati jak miris u zavisnosti od kvaliteta Neka jela su dobra

za spremanje, neka nisu.

Bake su ranije pravele palačinke na masti.

Koristili su svinsku mast umjesto putora ili suncokretovog ulja.

Ovakve palačinke su zapravo jako ukosne.

Još jedni kolači koji su jako poznati i tradicionalni su salčići.

Salčići su kolači koji se prave od svinske masti.

Mogu biti teški da se naprave zato što moraju imati slojeve koje će se

otvoriti kada se peku.

Na kraju, ovi kolači izgledaju kao otvorena knjiga.

Reč salo također označava telesnu mast, pre svega na stomaku.

Kada sednemo, imamo salčiće na stomaku.

Dakle, pečenje jedemo kao glavno jelo, posle sarmi.

Uz pečenje jedamo kupu salatu, salata od kupusa sa sirčitom, a također jedemo i

ren. Ljudi znaju koji deo svinje je najukusniji, domaćini znaju ko šta voli da

jede i onda nude goste da jedu još i još.

Kao što vidite, meso, to jest pečenje, nije samo obišno jelo, već veliki deo

kulture i identiteta Srba.

Srpska kuhinja je bila pod uticajem kultura zemalja koje su joj okruživale, a pre

svega pod uticajem turske kuhinje.

Zbog ovoga Srbija, ali i čitav Balkan imaju jako sličnu hranu i jela.

Naprimjer, sarme, jedno od najpoznatijih srpskih jela, su poreklom iz turske kuhinje.

Turski glagol sarmak znači uvijati.

Danas, turska sarma i srpska sarma prave se na drugačiji način.

Evo recepta za sarmu.

Sastojci. Glavica kisolog kupusa, 500 gruča,

grama mlevanog mesa, svinjskog ili junećeg, 100 grama pirinča, jedna glavica crnog luka, so,

biber, aleva paprika, lovorov list, suvo meso po želji.

Na malo ulja propružiti sitno seckani luk, dodati meso, pirinač i začine.

Sve sjediniti i uvijati u listove kisolog kupusa.

Ređati u šerpu, između slojeva dodati lovor i suvo meso.

Naliti vodom da ogrezne.

Kuvati na tihoj vatri 2-3 sata.

Poželji, zapržiti na kraju.

Često stariji ljudi kažu da je neka devojka ili žena prava domaćica ako zna

da uvije sarmu.

To je kao neko vatreno krštenje, pošto može biti teško savladiti tehniku upravljanja sarmi.

Postoji i sarma koja se prave od listova groždje ili loze.

Nešto slično sarmije punjena paprika.

Ona se također puni dolmom i peče surerni.

Sarmu možemo jesti sa kiselim mlekom i obično jedemo sa hlebom.

Još jedno ili zapravo dva jela su jako poznata, pjeskavica i čevap.

Pjeskavica je nešto kao srpski i balkanski burger.

Pjeskavica se može praviti od svinskog, junečeg pa čak i jagnječeg ili mešanog mesa.

Pljeskavicu možete kupiti svuda, jer restorana ovakve brze hrane ima na svakom čošku.

U ovakvim restoranima se obično pravi i prode roštilj.

Ponekad je to samo mali kiosk.

Međutim, moram da priznam, nije svaka pljeskavica dobra.

Često mešaju meso sa sojom i lukom kada prave pljeskavicu.

Tako da na kraju ono što čini tipičnu srpsku pljeskavicu je mleveno meso, luk

i soja.

Niko ko pravi ove pljeskavice neće priznati da imaju soju, ali to je realnost.

Ako želite pljeskavicu od pravog mesa, morate potražiti neki dobar i poznat restoran ili

kafanu. Čevapij se također prave na isti način i oni često sadrže soju.

Najbolje ćevape ćete jesti u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini.

Bez soje, naravno.

U Srbiji također možete jesti dobre ćevape.

Oni se često serviraju u somunu.

Somun je mali, okrugao i mekan hleb.

Ako jedete ćevape, morate ih probati sa kajmakom i lukom.

To je standard.

Kajmak je kremast, mlečni proizvod.

Nešto između putera i sira.

Jako je ukusan i obično ga mažemo na hleb.

Odličan je prilog uz pljeskavice i ćevape.

Inače, kada nađete dobar roštelj, vidjet ćete da imaju deo sa prilozima.

Prilog je ono što stavljate u vašu pljeskavicu, to jest u sendvič ili hleb

sa pljeskavicom. Obično kao prilog možete staviti kečap, majonez i pavlaku.

Pavlaka je također mlečni proizvod, to je nešto kao kremasti sir.

Pored toga možete staviti salate, ali i urne bez salatu, to je kremasti sir

ili pavlaka sa mlevenom paprikom i lukom.

Možete staviti pavlaku sa susamom, caciki salatu, to je grčka salata, ljutenicu, što

je ljuta paprika u ulju i sl.

Ako putujete u Srbiju, obavezno probajte pjeskavicu sa ovim prilazima.

Ne jedemo samo meso u Srbiji koliko god to čudno zvuči, volimo da jedemo

čorbastu hranu. To je hrana koja se jede kao čorba, na kašiku.

Naprimjer, čorbast pasulj.

Pasulj je jako često jelo.

Njega možemo peći u rerni, onda se to zove prebranac.

Prebranac često jedemo kada je postna slava, bez mesa.

Često jedemo i bećarac, jelo od paprike i paradajza koje se kuva u loncu.

Pravimo kuvani kupus sa sovim mesom.

Generalno pravimo mnogo jela od kupusa, pre svega od kiselog kupusa.

Kiseli kupus je deo zimnice, a zimnice je hrana koju spremamo pre zime da

bi smo mogli da jedemo dok traja zima.

Ranije ljudi nisu imali prodavnici frižidere, tako da je bilo teško doći do hrane

dok traja zima.

Zimnica je ostala kao tradicija.

Govorit ćemo o zimnici malo kasnije.

Kiseli kupus se koristi za sarme, podvarak, kupu salatu, zimsku kupu salatu.

Naprimjer, u mojoj kući su često spremali zimsku salatu.

To je salata od kiselo kupusa sa alavom paprikom.

Jako je ukusna i zdrava.

Kuvana jela su i grašak i boranija.

Jako često jedemo supe i čorbe, gotovo svaki dan pre glavnog jela.

Obično pravimo domaće supe.

U prodavnici možemo kupiti i miks za supu.

To je pakovanje povrća, na primjer šargarepa, peršun, celer, paškanat.

Kada dođe leto, jedamo više povrća, jer tada je najukusnije.

U Srbiju ljudi vole da kupuju povrće u piljarama ili na pijaci.

Piljara je prodavnica koja prode samo povrće i voće, i to domaće, iz lokalnih

bašti, sa sela.

Ako dođete u Srbiju, morate probati domaći paradajs, na primjer.

Siguran sam da ćete biti oduševljeni.

Od ovog povrće leti pravimo salate.

Moja omiljena salata je salata sa paradajzom, sirom i lukom.

A ako dodate krastavac, to se zove šopska salata.

Ova salata u kombinaciji sa mladim pečenim krompirom je nešto najukusnije.

Kao što vidite, jedemo i mnogo povrća i imamo bogatu i raznovrstnu kuhinju.

Dakle, u vreme zime kada nema mnogo dobrog svežeg povrća, jedemo zimnicu.

Uglavnom je to kisala hrana.

Govorili smo o kisolom kupusu, a postoji i jelo od različitog povrća koje se

zove turšija. Turšija je miks kisolog povrća kao što je paprika, krastavac, šagarepa i

karfiol. Često se pakuje u velike tegle, a može se kupiti i u prodavnicama.

Rekao bih da centralni deo zimnice čini ajvar.

Ajvar je namaz od pečene, mlevene i kuvane paprike.

On je crven kaste boje i može biti sa patliđanom ili bez njega, pa

koje su tegle kao svaka zimnica.

Proces pravljanja ajvara je jako zanimljiv.

To se obično radi u jesen, pred zimu i cela porodica radi zajedno.

To je jedno od lepih uspomena koje imam kada sam bio mali.

Svi su napolju, ispred kuće i svaku u porodicima različit zadatak.

Naprimjer, baba pere paprike, dede ih peče, tate ih melje, a mama ih kuva

u velikoj šerpi na šporetu na drva.

Vazduh miriše na paprike, na dim ispeći i sveža drva koja komše seče testorom

i sprema za zimu.

Na stolu u dvorištu svjera radio komše dolaze i odlaze, razgovaraju sa nama, piju

rakiju. Si su zaožeti al

srećni. To je srpska

jesenja idila.

Ovako ljudi

radiju u gradovima, ako imaju kuću

sa dvorištem. Niko ne propušta

pravljenje zimnice, a pogotovo

ajvara. Po ovom principu

pravimo i domaći paradise sos, džem i sl.

Dakle, ajvar jedemo

skoro kao salatu.

To je dodatak

jelu. Možemo ga mazati na hleb, jesti sa sirom, mesom,

staviti u sandvič i sl.

Najbolji ajvar je onaj domaći, ali možete ga kupiti u prodavnici.

Što je skuplji, to je obično i bolji.

Još jedna interesantna stvar koja se pravi u jesen je slatko.

Slatko je nešto kao džem, ali mnogo, mnogo slađe.

Pravi se od kuvanog voća, ali obično od većih komada voća.

Može se praviti od jagode, šljive, dunje, smokve i sl.

Ono što je interesantno ko njega je kada i kako se jede.

Obječno slatko služimo gostima.

Stavimo na poslužavnik posudu i u nju stavimo slatko od voća koje imamo.

Pored stavimo čaše sa vodom i kašičice.

Neko od domaćina može držati poslužavnik ili staviti na sto kod ulaza u kuću.

Kada gost dođe, on se prekrsti, uzme kašičicu i zahvati slatko i pojede.

Onda popije malo vode i stavi kašičicu u svoju čašu.

U slatko se pije kafa ili rakija.

Kako izgleda hrana u srpskim prodavnicama?

Hajde da govorimo o stvarima koje su specifične za Srbiju ili Balkan.

Ako odete u Italiju, u prodavnicama možete vidjeti veliki izbor različitih pasti.

U Francuskoj ćete naći veliki izbor sireva.

U Srbiji možete naći veliki izbor mesnih prerađevina.

Mesne prerađevine su naprimjer salama, pašteta, mesni narezak, kobasica, viršla i sl.

To je procesuirano meso koje nije baš zdravo za jelo, ali je jeftino pa

je zato i popularno.

Svi jedu salame u Srbiji.

Sendvič sa salamom i majonezom je najklasičniji sendvič koji možete napraviti.

Salam u Srbiji izgleda kao dugačak valjak u plastičnoj foliji.

Kada presećete salamu dobijete neki roze krug.

Salama se obično ne pravi skroz od mesa već od ostataka od procesujeranja mesa.

U takvu smesu se stave različiti začinjeni i to je to.

Pašteta je poznata širom Evrope, ali u Srbiji klasična pašteta je skoro isto što

i salama, samo je možemo mazati na hleb.

Meni najukusnija je jetrena pašteta.

Nju možete namazati na hleb i preko staviti paradajz, majonez ili luk.