E1: Kako učimo jezik?

Ja sam Nikola, student srpskog jezika i online nastavnik.

I ovdje sam da bih vam pomogao u učenju.

Veoma mi je drago što veliki deo mojih učenika već dosta dugo priča srpski

jezik, a mnog učenika također traži vežbe čitanja i razgovora.

To su odlične vesti jer učenje jezika treba biti nešto što ne sme da

dosadi, a vežbanje jezika mora postati navika.

Ova, a i buduće epizode napravljene su za napredne učenike.

To su oni učenici koji su već dobro savladali osnovne čitanja, pisanja, gramatike i

koji imaju dobar osnovni vokabular.

Naravno, početnici mogu slušati ove epizode da bi se upoznali sa jezikom, da bi

čuli kako srpski jezik treba da zvuči i u svaku epizodu spremljen je i

transkript koji preporučujem onim slušalcima koji imaju problema u praćenju i razumevanju audiozapisa.

Ovdje ćemo zajedno učiti o raznim zanimljivostima iz raznih oblasti, a najviše ćemo govoriti

o Srbiji i srpskoj kulturi.

Često ću iznositi svoje mišljenja, ali ću se potruditi da nađem i iznesem mišljenja

različitih stručnjaka, u zavisnosti od teme o kojoj govorimo.

Nadam se da će vam teme koje zaberem biti zanimljive, a možete mi pisati

i dati predloge na e-mail nikola.pujic.gmail.com Pa,

prva epizoda može da počne.

Za početak govorit ćemo o tome kako učimo jesik.

Mnogi lingvisti, ali i filozofi, vekovima su raspravljali o tome kako čovek uči, kako

usvaja znanje. Tako je još Platon govorio da čovek ne sazna nove stvari, već

se samo seća ideja koje postoje kao univerzalne, idealne.

A engleski filozof John Locke govorio je da je ljudski um prazna tabla, tabula

rasa, i da čovek uči kroz iskustvo.

Ali zašto je tako teško učiti novi, strani jezik, iako dece nauči to vrlo

lako, dok su još mala?

Da li postojimo gluplji za učenje jezika kako starimo?

Pa, ne baš.

Odrastao čovek svako ko ima više znanja i inteligencije od bebe.

Da bi odgovorili novo pitanje, moramo da spomenemo američkog lingvistu, Noma Čomskog.

Čomski još 60.

godina 20. veka govori o urođenom aparatu koji služi za učenje jezika.

Prema njemu u našem mozgu postoji poseban sistem koji prepozna različite vrste i različite

funkcije reči i glasova.

Ovim sistemom služe se i deca, čak i pre nego što kažu prvu reč.

Dakle, jezik se ne uči samo iz knjige, već slušanjem i pričanjem.

Svako od nas ima urođeni aparat koji stvara jezički sistem u našem mozgu.

Ovo važi i za učenje stranih jezika.

Iako već govorimo svojim, maternjim jezikom, teško je naučiti strani jezik zato što je

teško prebaciti se u drugi jezički sistem.

Danas je popularno mišljenje da je jezik sistem koji se sastoji od mnogo delova.

Kada učimo strani jezik, mi se prebacujemo iz sistema primornog jezika u sistem jezika

koji nam je nepoznat.

Pored toga, moramo da naučimo veliki broj novih reči, a to zahtava mnogo vežbanja

i ponavljanja, mnogo mentalne snage.

Svakako, čovjek je sposoban za sve ovo, iako sve deluje previše teško.

Najvažnije je biti uporan, dosledan i vežbati.

Iako se jezik najbolje uči kroz slušanje i pričanje, što je i poenta ovih

epizoda, potrebno je upoznati se sa osnovama jezika sa gramatikom.

Kada naučimo osnove gramatike i sintakse, slušanje, pričanje i razumevanje jezika ići će

duplo brže.

Postoji mnogo mobilnih aplikacija koje pomažu u učenju stranog jezika.

Neke od njih omogućavaju rezervisanje časova, kao što je na primjer prepli, a neke

pružuju vežbanje pisanja i učenje jezika kroz razgovor sa strancima, kao što je tandem

ili hello talk.

Meni je u učenju francuskog, na primer, mnogo pomogao YouTube kanal Easy French, dok

sam gramatiku učio iz knjige.

Što se tiče vokabulara, mnogi ljudi preporučuju pisanje reči na papiru i lepljenje na

različite predmetu u kući, da ne bi zaboravili imena stvari.

Možda to i nije neophodno, ali svakako je najbitnije da sastavimo listu nepoznatih reči

i da je ponavljamo i proširujemo svakog dana.

Ponavljanje reči je verovato najdosadniji deo učenja svakog jezika, ali je vrlo važan.

Dakle, moramo da slušamo strani jezik što više.

Možete da nađete dosta materijala na internetu.

Pored toga, treba da vežbamo i čitanje, zato je dobro da nađemo online novine

ili časopise. Kada treba da kažemo neku rečenicu, možemo da pokušamo da je prevedemo

na strani jezik koji učimo.

U učenju jezika, pričanje sa samim sobom nije tako čudna stvar.

Ko priča srpskim jezikom?

Srpskim jezikom prema nekim podacima priča oko 12 miliona ljudi.

Ovim jezikom se ne priča samo u Srbiji.

Zvanično to je jezik srpskog naroda, njime se govori najviše u Srbiji i Bosni

i Hercegovini, svuda gde ima Srba.

Međutim, ako učite srpski jezik, razumećete i, na primjer, hrvatski.

Zašto? Zato što je jezik kojim se govori u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini

i Crnoj gori jedan jezik.

Taj jezik trenutno nema zvaničan naziv, ali sve lingvističke činjenice pokazuju nam da je

to jedan jezik koji ima svoje varijante.

Te razlike postoje, ali nisu dovoljno velike da bi razdelile jedan jezik na više

delova. Zato, kada učite srpski, vi zapravo učite onaj jezik kojim se govori i

u Hrvatskoj, Bosni Hercegovini i Crnoj Gori.

Većina mojih učenika uči srpski jer je u kontaktu sa srbima.

To su ljudi koji imaju prijatelje iz Srbije i žele da komuniciraju sa njima.

Drugi deo učenika su deca koja imaju majku srpknju ili oca srbina.

Treća i, nažalost, najmanja grupa mojih učenika su Srbi koji su odrasli u inostranstvu

i žele da nauče jezik svoje porodice ili da ga se podsete.

Ovakvih učenika je malo jer odrasli imaju dosta obaveza, tako da učenje stranog jezika

nije najvažniji zadatak.

Međutim, u mojim časovima ja se trudim da pomognem svima, a i da pokažem

da učenje srpskog jezika ne mora biti velika obaveza, već nešto kao hobi ili

druženje.

Kao što možemo da vidimo, srpskim jezikom govori veliki broj ljudi, a uči se

iz različitih razloga.

Postoji jedna jako lepa stvar u vezi sa onima koji uče bilo koji strani

jezik. Veliki deo njih uči zbog ljubavi.

Zamislite koliki je broj ljudi koji uče jezik da bi mogli da pričaju zajedno

sa svojim partnerom, da kažu volim te ili nedostaješ mi.

Nekoliko mojih učenika uči srpski baš iz tih razloga, a neki to rade i

tajno da bi jednom iznenadili one koje vole.

Iz kojih razloga vi užite srpski jezik?

Ovo bi bio kraj prve epizode Serbian Language Podcast.

Nadam se da ste uživali i da ovakav sadržaj pomaže vašem učenju jezika.

Ako imate nekih pitanja ili savjeta, pišite na moj email nikola.pujic at gmail.com.

Ostanite zdravi i čuvajte se virusa.

Ćao!