E2: Srbija i srpska kultura

Ja sam Nikola Pujić, student srpskog jezika i online nastavnik.

I ovdje sam da bih vam pomogao u učenju.

Prošli put smo govorili o tome kako učimo jezik, a sada ćemo govoriti o

Srbiji i srpskoj kulturi.

A naravno, govorit ćemo o ovome u budućim epizodama.

Skuvajte kafu, sedite udobno, nova epizoda može da počne.

Srbije se nalazi na Balkanskom poluostrovu.

Nalazi se na centru raskrstince mnogih puteva koje vode ka Južnoj Evropi.

Takav položaj je veoma povoljan za ekonomiju, a brojni putevi i autoputevi se još

uvek grade. Teritorije na koje se nalazi Srbija ima tragove nasobina koje su veoma

stare, čak i do 9000 godina pre Nove ere.

Srbija ima oko 7 miliona stanovnika, međutim taj broj se smanjuje svake godine.

Naime, Srbija gubi svake godine oko 30.000 do 60.000 stanovnika, što je broj veličine

manjeg grada. Dakle, svake godine jedan manji grad u Srbiji nestane, a broj emigranata

sve više raste.

Prema istraživanjima sprovedenim 2018.

i 2019. godine, koro 75% mladih ispitanika želi da napusti Srbiju.

Razlozi za odlazak iz zemlje su različiti.

Iako je ekonomija Srbije možda i ojačala u posljednje vreme, glavni razlog za odlazak

je ipak politika.

Pored svega toga, Srbi žive u veselju ili bolje reći žive za veselje.

Veliki broj turista bude oduševljen srdačnom dobrodošlicom kojemu Srpske domaćim pripremi.

Iako možda nije jedna od bogatih izemalja Evrope, sigurno je bogato u dobroti, veselju

i druženju. A verujte, Srbi znaju da se vesele.

Ako ste nekada bili u Srbiji, sigurno ste čuli za kafanu.

Kafana je središte i duša srpskog veselja.

Tu ostaju mnoge uspomene, zaboravljaju se mnoge tuge, stvaruju se neka nova i srećna

vremena.

Mogli bi reći da je kafana neka vrsta bistroa u kojoj se obično služe

alkoholna pića ili kafa.

Najviše ljudi u kafani pije vino, a obično se posećuju uveče, petkom ili vikendom.

U kafanama uvek ima dobrog društva i dobre muzike.

od harmonike, gitare, kontrabasa, tambure ili violine.

Postoji specifična vrsta muzike koja se sluša u kafanama.

starog grada. U to vreme centar dobrog provoda bio je Beograd, tačnije Skadarlija.

Stara Skadarska ulica se i dalje nalazi na istom mestu i dalje je živa

kao u ono vreme.

U većini je zadržala duh i izgled starog vremena.

sa jednog mjesto na drugo i tako se meša među ljudima.

U tim kafanama, starimi po više od sto godina, nekada su boravili slavni srpski

pesnici romantizma, kao što je, na primjer, Đura Jakšić.

Kad smo već kod provoda i muzike, Srbije ima veoma buran i živ noćni

život. Većina mladih skoro svakog petka, subote i nedelje ide u provod.

Grad sa najviše dešavanja je, naravno, Beograd.

Ali u ostalim gradovima Srbije jako su popularni klubovi i kafići.

U Srbiji postoji kultura izlazaka mladih u nekoliko oblika.

Izlazak može biti obično druženje i šetnja gradom ili sedenje u parku uz flašu

piva. To se obično zove bleja.

Drugi oblik izlazaka je izlazak na kafu.

Srbi obožavaju da piju kafu.

Crna kafa u Srbiji je toliko popularna da ima više od 20 naziva.

Crna, domaća, turska, gorča, slađa, cikteruša, dočekuša itd.

Dakle, kafa se obično pije veoma polako, obično u kafiću i to može trajati

satima.

Treći oblik izlazaka su noćni izlazci u klubove.

Ovakvi izlazci zahtevaju dosta doterivanja i sređivanja.

Pored svega toga imamo festivale.

Srbije ima dosta festivala koji su popularni i van granica zemlje.

Jedan primjer je Exit Festival koji se održava u Novom Sadu.

Osnovan je 2000.

godine i postoje najveći festival u Južnoj Evropi.

Veliki strani izvođači nastupaju na ovom festivalu svake godine, a postao je centar alternativne

kulture i zabave mladih.

Ima preko 50 izvođača i više od 200.000 posetilaca godišnje.

Inače, u Srbiji postoje mini festivali, Vašari.

Vašari je nešto kao fanfare, koji posećuje veći broj ljudi, a obično se dešava

oko većih crkvenih praznika.

Na Vašaru se može naći brdo stvari.

Odeća, obuća, stvari za kuhinju, dvorište, kućni ljubimci na prodaju, slatkiši,

ljeskavice, razne zanimljive igračke i sl.

Na kraju Vašara se obično nalaze vožnje i igre za decu i odrasle.

Vašar je ranije bio jako važan za svako naseljeno mesto u Srbiji.

Tu su se razmenjivale vesti, upoznavali mladi, okupljala se porodica.

Mlade devojke su se oblačile i ukrašavale da bi prošetale vašarom uz pratnju starijih

žena. Maloj deci je nekada to bila jedina prilika da probaju nove slatkiše i

igračke. Danas vašari uglavnom služe za kupovinu jeftinije robe i za noćni provod.

Ako smo za nešto tradicionalnije, onda je tu Guča.

Festival u Guči je posvećen trubačima.

Trubači su jedno od najvažnijih obeležja srpske muzike i srpske kulture.

To je bend sastavljen od truba i od obično jednog bubnja.

veseljima. Trubači obično sviruju na većim događajima Na svadbama, rođendanima

A kada smo već kod folklora, važan deo srpske muzike je kolo.

Kolo je narodna igra koja se igra u grupi, kolektivno, tako što se igrači

drže za ruke i u specifičnom ritmu formiraju krug, koji zatim ide udesno ili

ulevo. Postoje različite vrste kola, na primjer užičko kolo, rumenka,

čačak kolo, pa čak i robot kolo.

Ova igra je postala deo UNESCO-ve liste nematerijalnog kulturnog nasledja.

Jedno je sigurno u Srbiji, nećete ostati gladni.

Srbija ima veoma bogatu kuhinju sa veoma starim receptima.

Na ovu kuhinju su uticali i orijentalne kulture, na primjer turska kuhinja, ali veliki

uticaj je imala i bizantijsko-grčka kuhinja.

Za doručak možete pojesti burek i jogurt u bilo kojoj srpskoj pekari, ili možete

probati proju, pitu ili hleb od kukuruznog brašna.

Jedan od srpskih specialiteta je pljeskavica, to je spljeskano začinjeno mleveno meso, po izgledu

ličina hamburger. Pored pljeskavice tu je i ćevap, sarma, pasulj ili delikatesi

kao što su čvarci, slanina, kulen, pršud i sl.

Veliki broj domaćinstava u Srbiji živi u manjim naseljima ili gradovima.

Dobar deo tih domaćinstava uzgaja svoje povrće ili voće.

Srbi su veoma ponosni na svoje poljoprivredne proizvode, a svako zna da je uvek

ukusniji paradajz iz bakine bašte nego paradajz iz prodavnice.

Dakle, može se reći da Srbi jedu zdravo, iako se uskoro svako jelo jede

dosta hleba.

U Srbiji se dosta i čita.

Srpsko društvo ima razvijeni čitalački ukus, te se dosta knjiga kupuje, traži i prodaje.

Za to je zasužen veliki broj srpskih pisaca koji su stvarali izuzetna dela.

Najveći i najpoznatiji među njima je Ivo Andrić.

Andrić je dobitnik Nobelove nagrade za knježevnost, a njegov najpoznatiji roman je Nadrini Ćuprija.

On je u svojim delima uspio da najvernije prikaže sliku srpskog identiteta, srpske nacionalnosti.

Pošto je bio istoričar, umeo je da vešto objasni utjecaj turske vladevine i kulture

na srpsko stanovništvo kroz vekove.

Inače, srpska knjiženost je dosta stara.

Može se reći da su prva knjižvena ostvarenja iz 12.

veka nove ere.

Početkom 20. veka srpska književnost dostiže vrhunac i postaje omljenih hobi mnogih, iako

se danas u Srbiji uglavnom čituju strani pisci.

Srbi obožavaju sport.

Generalno gledano, većina ljudi se i bavi sportom.

Mnogi ljudi vole da odigraju basket ili futbal vikendom, a većina dece uglavnom trenira

futbal, košarku ili tenis.

Srpski sportisti imaju dosta uspeha na svetskim takmičenjima.

Trenutno je popularan NBA playoff, gdje dosta pažnje prilače srpski košarkaši Nikola Jokić

i Luka Dončić.

Što se tiče ostalih sportova, ženska odbojkaška reprezentacija osvojila je zlato na svjetskom prvenstvu

2018. godine. Water poloreprezentacija Srbije donela je najviše pobeda u

sportu. Osvojila je svjetsko prvenstvo pet puta, a evropsko prvenstvo osam puta.

I naravno, najpopularni srpski sportista Novak Đaković, jedan je od najboljih

tenisera u istoriji.

Bio je na prvom mjestu ATP liste više od 280 nedelja.

Proglašan je za najboljeg tenisera i sportistu Srbije i sveta.

Kada već govorimo o poznatim srpskim ličnostima, bilo bi dobro da spomenemo i Nikolu

Teslu, najvećeg srpskog naučnika i izumitelja.

On je bio veoma zanimljiva, zagonetna, ali i čudna ličnost.

Dosta je doprineo na polju prenosa električne energije, a bio je i ključni čovjek

u izradi hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

Autor je više od 700 patenata, doprineo je u prenosu radiosignala, a najpoznatnije je

zbog modernog sistema napajanja na izmeničnom strujom.

Ukratko i jednostavno, Nikola Tesla je oblikovao naš moderni život.

Bio je futurista, smatrali su ga ludim naučnikom, a preminuo je sam i zaboravljen.

Tražio je da mu na sahrani sviraju pesmu Tamo daleko, možda najtužniju pesmu celog

srpskog naroda.

To bi bilo sve za danas.

Ovo je bio kratki prikaz srpske kulture, a ostalo je još mnogo toga o

čemu ćemo govoriti u sljedećim epizodama.

Nadam se da ste uživali i da ovakav sadržaj pomaže vašem učenju jezika.

Ako imate nekih pitanja, savata ili želite da imate online čas, pišite na moj

email nikola.pujic.gmail.com. Pozdrav!