Intermediate Serbian: Uskrs

Dobrodošli u novoj epizodu Serbian Language Podcast.

Danas govorimo o jednom jako lepom hrišćanskom prazniku i o tome kako se on

proslavlja u Srbiji.

Ova epizoda ima i transkript, tekst na srpskom koji možete čitati dok slušate audio

zapis. Ako želite da dobijete transkript, pišite mi na email nikola.pujic.gmail.com.

Četvrta epizoda može da počne.

Mnogi ljudi kažu da je Uskrs najvažniji hrišćanski praznik.

To je dan kada je Isus Hrist vaskrsao.

Vaskrsnuti to je reč iz hrišćanskog, biblijskog vokabulara, a znači ponovo oživeti.

Ustati iz mrtvih.

To se desilo trećeg dana poslije njegove smrti.

Isus Hrist je svojom smrću oslobodio ljude grehova, a svojim vaskrsenjem je pokazao Božiju

moć. U Srbiji uskrs je veoma bitan praznik.

To je dan kada svi ostaju kod kuće ili se vraćaju u kući svoje

porodici da zajedno proslave praznik.

Postoji nekoliko specifičnih stvari u vezi sa pravoslavnim uskrsom, a danas ćemo pričati o

tome kako se slavi uskrs u Srbiji.

Svi znamo da je Isus Hrist bio propovednik jevreskog porekla.

On je posle mučenja i smrti postao centralna figura u hrišćanstvu.

On se smatra sinom Božijim, on je inkarnacija Boga.

Prema najpopularnijem mišljenju, Isus je razapet na krstu, na brdu Golgota, gde je i

umro. Posle smrti, Isus je sahranjen u grobnici.

Trećeg dana Isus je vaskrsao i hodao je među ljudima.

Zbog toga se svuda u svetu slavi uskrs kao dan kada se dogodilo još

jedno Božje čudo, a dokaz Božje moći.

Ali kako smo od Isusovog vaskrsenja došli do bojanja jaja?

Danas, u najvećem delu hrišćanskih zemalja, boje se jaja za uskrs.

Zašto baš jaja?

Jaje kao simbol predstavlja izvor života ili rađenje života.

U mitologiji mnogih kultura jaje ima veliku ulogu.

Na primjer, mito nastanku sveta iz jajeta postojao je kod Feničana, Vavilonaca,

Egipćana, Kelta i drugih naroda.

Mnogi narodi su koristili jaja u ritualnim obredima, pa su ih tako i bojili

i ukrašavali.

U hrišćanstvu bojena jaja su se pojavila tek u XII.

veku, a u Srbiji još kasnije, u XVI.

veku.

U zapadnoj Evropi i u ostatku svijeta, najviše u katoličkim zemljama, jaja se sve

manje boje, a umjesto njih se koriste čokoladna jaja.

Tu se i pojavljuje figura uskršnjeg zeke koji sakriva jaja.

U Srbiji ne posti uskršnji zeka i ne koriste se mnogo čokoladna jaja.

Nažalost, deca ne igraju igru traženja jaja.

Umjesto toga, svaka kuća će bojiti jaja, a prvo jaje koje se boji mora

biti crveno.

Crvena boja simbolizuje krv, to jest Isusovu krv.

Ovo jaje zovemo čuvarkuća.

To znači da će ovo jaje štititi, to jest čuvati kuću.

Ono se izdvaja i čuva na posebnom mestu, odvojeno od ostalih jaja.

To jaje treba čuvati do sljedećeg uskrsa kada se farba novo crveno jaj.

Posle ofarbanog prvog jajeta, ostala jaja se mogu farbati u različitim bojama, plava,

zelena, naranđasta, ljubičasta itd.

Neka jaja se ukrašavaju nalepnicama, malim slikama, dok druga jaja se oblače

u plastične ukrase.

Postoje stari, više tradicionalni načini bojanja jaja.

Jedan od njih je bojanje u lukovini.

Lukovina je voda sa ljuspama, odnosno korom luka.

Jaja se kuvaju u toj vodi i kada se skuvaju dobijaju tamnu, smeđu ili

crvenkastu boju. Ali, pre nego što se ubace u vodu, treba za njih privezati

neki manji list ili travu sa lepim listovima i granama.

Kada se ova jaja skuvaju, mjesto na kom je bila trava ili list ostane

belo, a sve okolo dobija boju.

Ovako nastanu veoma lepe šare u obliku listova, cveća i različitih biljaka.

Drugi, također stari način bojanja jaja zove se šaranje.

Za šaranje se koristi vosak kojim se crta po jajetu.

Za crtanje se koristi šaraljika, koja se pravi od neke grančice i metolnog pera

na vrhu.

Voskom se crti u različiti oblici, cveće, grane, krst, a može se i pisati.

Kada se vosak stegne, jaja se kuvaju u boji, posle kuvanja vosak se skida

i tako ostanu svetle šare na jajetu.

Oba ova načina bojanja predstavljaju dosta posla i traže mnogo vremena i truda, ali

pojento u bojanju jaja je kreativnost, zajednički rad sa porodicom i deljenje sa drugima.

Da, jaja se boje pre uskrsa, a razmenjuje se na dan uskrsa ili posle

tog dana. Za uskrs možete očekivati goste koji će najverovatnije sa sobom poneti jaja

koje će vam dati, a vi njima možete dati svoja jaja.

Tako uskrs u Srbiji provedemo u pravljanju, bojanju i davanju.

Pre svega toga postoji veoma važan dan, Veliki petak.

To je posljednji petak pre uskrsa.

Na taj dan svi ljudi u Srbiji poste.

Post to je dan ili više dana, obično pre nekog velikog praznika, uskrsa ili

požića, na primjer, kada se jede malo, a ne jede se mrsna hrana.

Mrsna hrana to je meso, mleko, sir, jaja, većina slatkiša i alkohol.

Za post se jede pasulj, riba, hleb, povrće i postni slatkiši.

Pored toga, za post se jede pasulj, riba, hleb, povrće i postni slatkiši.

Za vreme posta treba izbjegavati loše misli, želje i dela.

Većina Srba poštoje pravila posta i posti jedan dan, a neki vernici poste svakog

petka. Prema narodnom verovanju, za veliki petak treba se pomoliti Bogu i zamisliti neku

lepu želju.

Neki dan posle velikog petka bude uskrs.

Toga dana ukućeni se pozdravljaju tako što kažu Hristos Vaskrse, a na to se

odgovara va istinu Vaskrse.

Ovaj pozdrav na engleskom znači Christ is risen, a odgovor He is risen indeed.

Ovako treba pozdravljati sve prijatelje tog dana.

Tada se spremaju mnoga jela koja nisu posna.

Ona se zovu mrsna.

Obično to bude pečenje, prase ili jagnje, ili pečeno pile, različita predjela,

supe, čorbe, torte, kolači itd.

Ali, još važnije, tada se jedu jaja koje smo bojili 2-3 dana ranije.

Obično se ta jaja jedu na početku ručka.

Svaku uzme po jedno jaje i onda se lupaju ili kucaju jaja.

U koji stavljuje jaja i peku u rerni.

Porodica upali sveću i lomi taj hleb.

Dakle, Uskrs je veliki praznik koji se prostavlja uglavnom kod kuće, zajedno sa porodicom.

Potrebno je nekoliko dana pripreme pred Uskrs, a bojenje jaja može biti pravi posao,

ali zanimljiv i kreativan.

U Srbiji Uskrs nije u isto vrijeme kao i u ostalim katoličkim zemljama.

Ove godine Uskrs slavimo 2.

maja. Danem se da ste vi lepo proslavili vaše praznike i da odmarate i

uživate zajedno sa ljudima koje volite.

To bi bilo sve za ovu četvrtu malu epizodu Serbian Language Podcast.

Zapratite Instagram stranicu Learn Serbian za više materijala za učenje srpskog jezika.

Ako imate nekih pitanja, pišite na email nikola.pujic.gmail.com.

Vidimo se i čujemo se uskoro.

Ćao!