Intermediate Serbian: Srećna slava, domaćine!

Danas ćemo govoriti o jednom lijepom prazniku koji je veoma popularan kod Srba.

Ako niste zapratili našu stranicu, to možete uraditi na Instagram profilu Learn Serbian ili

Serbian Language Network.

Ovdje možete naći materijale koje će vam pomoći u učenju srpskog jezika.

Nemojte zaboraviti da u svaku epizodu imate transkript ili tekst na srpskom jeziku, tako

da možete čitati i slušati u isto vrijeme.

Ovo možete naći na web sajtu Buzzsprout.

Pa, krenimo!

Da li ste ikada čuli za reč slava?

Ako već govoriti neki slovenski jezik, ova reč vam može biti poznata.

Na engleskom ova reč znači glory.

Međutim, mi danas ne pričamo o toj slavi.

Danas govorimo o jednom veoma starom i lepom srpskom običaju.

Slava ili krsna slava u ovom kontekstu znači praznik koji proslavlja svaka

srpska porodica. To je dan, to jest datum, na koji crkva proslavlja određenog sveca.

Svetac to je osoba koja je kanonizowana u hrišćanstvu zbog svoje izuzetne posvećenosti gospodu

Isusu Hristu i Bogu.

U svetskoj istoriji postoji mnogo svetaca.

Najpoznatiji su Jovan Krstitelj, Sveti Petar, Sveti Nikola, Sveti Đorđe itd.

Dakle, većina srpskih porodica slavi svog određenog sveca, određenog datuma u godini.

Ovaj praznik je nasledan, to znači da će sin naslediti ovaj praznik od svog

oca. Dakle, po patrijarhalnoj liniji.

Pre nego što objasnimo kako porodice slave svoju slavu, hajde da pogledamo u prošlost

i saznamo kako je ovaj praznik uopšte nastao.

Prema najpopularnjoj teoriji, Srbi su došli na Balkanu šestom ili sedmom veku nove ere.

Srbi su u to vreme bili pagani, poštovali su više bogova.

Neki stručnjaci veruju da današnja slava vodi poreklo do ovih bogova.

Porodice su slavile svoje bogove zaštitnike, a hrišćanska crkva je zamenila ove paganske bogove

sa hrišćanskim svijecima.

Drugo verovanje je da slava vodi poreklo od starog slovenskog kulta predaka.

Stari Sloveni su veoma brinuli o porodici, a slava predstavlja savršen primjer kako se

sve sto porodici prenosila kroz generacije.

Dakle, oko devetog veka krenulo je pokršćavanje paganskog naroda širom Balkana i Evrope.

Srpska pravoslavna crkva veliki značaj daje Svetom Savi.

Sveti Sava je živo na prelazu između XII.

i XIII. veka.

On je bio sin Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjiće.

Sveti Sava je bio princ, monah, diplomata i prosvetitelj.

On je radio na uređenju i samostalnosti Srpske crkve, pa je tako i stare

paganske običaje preoblikovao u nove hrišćanske.

Tako je nastala i Srpska slava.

Vidimo da je srpska slava veoma star običaj i da vodi poreklo od slovenskih

paganskih običaja ili možemo reći i od starih srpskih običaja.

Kako izgleda srpska slava?

Nadam se da ste nekada bili u prilici ili da ćete u budućnosti moći

da posjetite svoje srpske prijatelje za vreme slave.

Dani pre i posle slave su veoma važni i predstavljaju poseban trenutak za porodicu,

rođake i porodične prijatelje.

Pre svega, za svaku slavu najbitniji deo je slavski kolač.

To je hleb koji se mesi, odnosno pravi, od pšeničnog brašna, a koristi se

za vreme slave.

Postoji nekoliko koraka koji se poštiju pre slave i za vreme slave.

Veliki broj porodica ima u kući ikonu sa svetiteljem koga slave.

Ako porodica slavi svetog Nikolu, onda u kući imaju njegovu ikonu.

Ispred ikone visi kandilo, posuda u kojoj gori plamen za vreme nekih hrišćanskih pravoslavnih

praznika.

Ovo kandilo se pali i za vreme krsne slave.

Pre nego što se napravi slavski hleb, po običaju, u kuću dolazi pop, sveštenik,

koji sveti vodicu.

Ova voda se onda koristi za pravljanje slavskog hleba.

Kako on izgleda?

To je obično okrugli hleb koji je ukrašan sa svih strana.

Na vrhu hleba obično bude krst i napisano ime, Isus Hristos.

Ovi ukrasi se također prave od brašna i vode.

Domačice ukrašavaju slavski kolač na različite načine.

Neke od njih naprave figure koje predstavljaju knjigu, Bibliju ili grožđe, pšenicu,

pticu, cveće itd.

Kolač treba biti spreman noć pre slave.

Pored slavskog kolača vrlo je bitno imati crno vino, slavsku sveću i žito.

Žito je slatko jelo od kuvane pšenice koje se koristi za vreme slave.

Naravno, slave je dan u godini kada na porodičnom stolu treba biti što više

hrane i pića.

To je praznik koji se proslavlja u jelu i veselju.

Nekoliko dana pre slave kuća obično bude puna mirisa hrane koja se sprema.

Treba nabaviti meze, sastojke za sarme, supu, slavske kolače i tortu.

Porodica za slavu obično zove svoje rođake i članove šire porodice.

Ako imate veliku porodicu, bit će mnogo veselja.

A za dobro veselje kod Srba potrebno je mnogo, mnogo hrane i pića.

Nikada ne možete biti sigurni ko će doći, ako neće, jer je običaj pozvati

što više ljudi, pa ko je slobodan, doći će.

Također, morate imati u vidu da su neke slave veoma popularne, to jest veliki

broj ljudi slavi istu slavu.

To znači da gosti nekada mogu ići na tri slave u istom danu.

Zamislite koliko je to hrane koju treba pojesti.

Sve ovo govori o tome koliko je slava važna za srpsku kulturu i tradiciju,

nije lepo odbiti poziv

na slavu, osim ako nemate dobar razlog.

Dakle, pošto smo spremili slavsku hranu, napravili slavski kolač, spremili žito, vino i

sveću, vreme je da uradimo slavski obrad.

Na dan slave seče se slavski kolač, obično u toku dana.

Ovo obično radi sveštenik, a može se obaviti u crkvi ili kod kuće.

Sveštenik sveti kolač, ikonu, slavljenike i seče kolač.

Uz to govori molitvu.

Neke porodice seku kolač bez sveštenika.

To se obavlja tako što se članovi porodice okope oko stola i onda uz

izgovaranje molitve svi zajedno okreću kolač na određeni način.

Potom se kolač poliva vinom i seče se na četiri dela.

Na kraju toga članovi porodice uzimaju vino i otpijaju gutljaj.

A zatim svako uzima malo žita.

Slavska sveća se tada upali i obično gori ceo dan ili do gosti ne

odu.

Obično posle toga porodica je sprema do dočeka goste.

Oni uglavnom dolaze na ručak, ali mogu i na večeru.

Pošto za vreme slave neke kuće mogu imati preko 50 gostiju, porodice ne mogu

tačno znati ko će kada doći.

Zato je dobro ostaviti otvorenu kapiju i vrata kuće.

Dobra ideja je namestiti više stolova i obezbediti što više mjesta za goste.

U nekim mestima, na primjer na selu, porodica može prirediti ručak u dvorištu ako

je lepo vreme.

Svakako, svi se trude da kuće i dvorište budu najčistiji za vreme ovog praznika.

Kada gosti dođu, oni kažu srećna slava ili srećna slava domaćine.

Domaćin, to je veoma važna reč u srpskom jeziku.

To je glava porodice, muška osoba koja upravlja domaćinstvom, koja vodi računa o kući

i prostoru oko kuće.

Domađin također može značiti vredan, pošten čovjek.

Čovjek koji daje primjer ostalim članovima porodice.

Često je domađin i najstariji član porodice.

Dakle, kada se pozdravljamo sa gostima, čest običaj je poželiti srećnu slavu i poljubiti

domađine tri puta u oba obraza.

Ako ste pozvani kao gosti, na Slavu možete poneti vino, kafu i čokoladu za

decu.

Svako ko je bio u dodiru sa srpskom kulturom zna da je hrana veoma

važna. Kako izgleda jedan slavski ručak?

To je mnogo, mnogo hrane.

Svaki ručak obično počinje predjelom.

Predjelo je jelo koje se jede pre glavnog jela.

To je obično meze.

Meze je veoma važan također.

To je obično tanjir sa različitim vrstama sečenog mesa, sušenog ili hladnog, različite vrsta

sira i salata.

Uz meze ljudi najčešće piju rakiju.

Rakija je još jedno od najbitnijih elementa srpske kulture.

To je jako alkoholno piće sa alkoholom oko 40%.

Međutim, mnogi ljudi prave domaću rakiju koja sadrži alkoholi preko 50-60%.

do 60 procenata.

Ovo božansko piće se koristi u različitim situacijama.

Pije se polako uz meze, pije se ujutro za početak dana, pije se kada

dođu prijatelji, pije se na svadbama, slavama ali i sahranama.

Imamo dosta vremena da govorimo o rakiji, ali vratimo se na temu.

Dakle, posle predjela obično ljudi služe domaću supu ili čorbu, a posle toga na

red obično dolazi sarme ili punjene paprike.

Na srpsku kuhinju veoma je uticala turska kuhinja, pa su tako sarme i meze

srpska varijanta turske kuhinje.

Posle toga na red dolazi pečenje, svinsko ili jagnjeće.

U nekim mestima, najviše u selima, mnogi ljudi hrane svinje ili ovce.

Za vreme slave domaćin bira svinju ili ovcu koju će ispeći na ražnju iznad

vatre i koju će jesti za vreme slave.

U većim gradovima ljudi najčešće kupuju pečeno meso.

Uz meso obično ide salata, najčešće od kupusa, i ovakav ručak može trajati veoma

dugo.

Međutim, verovali ili ne, hrana ipak nije najbitniji deo kada slavimo slavu.

Najvažnije je kako ćemo provesti ovaj dan, a najbolje je provesti ga u krugu

porodice i prijatelja.

Kako izgleda atmosfera?

Za vreme ručka stolovi su puni.

Ako imate veliku porodicu, bit će gužve u kući.

Negde na sredini ručka svi već u veliko pričaju i glasno govore.

Govara o poslu, o rođacima.

Pitaju šta je novo u životu i kako je zdravlje.

Svi su crveni u licu od dobre hrane i pića.

Obično ljudi slušaju muziku, narodnu, domaću, ali i stranu, kreću sa šalama i sa

veseljem. Sve se to dešava za stolom na kome stoji upaljena slavska sveća.

Slave su savršen trenutak da vidite ljude sa kojima dugo niste razgovarali.

Da saznate nešto novo o svojih braći i sestrama.

Da održavate dobru komunikaciju sa porodicom i prijateljima.

Da nema slave, mnoga prijateljstva i porodične veze bi se najverovatnije polako ugasili.

Dakle, najbitniji je kontakt sa ljudima koje volite.

Mnogi Srbi danas žive daleko od svoje kuće i daleko od grada u kome

su se rodili.

Slava je jedan od načina da ponovo vide svoju majku i oca, brata i

sestru.

Kada se završi ručak, gosti mogu dugo ostati za stolom da piju.

Kasnije uveče domaćin i domaćica služe kafu i kolače ili tortu.

Kafa se obično služi na kraju ručka i večere, pa morate biti vrlo pažljivi

kada ćete služiti kafu gostima.

Ako uradite to previše rano, gosti će pomisliti da je vreme da krenu kući.

Slavski kolači su pravo malo remeg djelo.

To je obično tanjir sa 4 do 5 vrsta kolača.

Neki ljudi kupuju, ali naravno najbolji kolači su oni koji se naprave kod kuće.

Umjesto kolača možete služiti tortu ili jednu i drugo.

Na kraju, gosti će sami izabrati trenutak kada treba otići.

Mačice vole da spakuju malo hrane gostima da ponesu svojim kućema.

Neki porodice slave čak i tri dana.

Vrlo je poznata knjiga Ivkova slava koju je napisao Steban Sremac.

Postoji film sa istim imenom, snimljen 2005.

godine. Režiser je Zdravko Šotra.

Ovo je jedna vrlo zanimljiva komedija o mukama, ali i lepim stranama srpske slave.

Preporučujem da pogledate film.

Kada svi gosti odu, kuća može biti čudna i veoma tiha.

Nema više smeha, razgovora i buke.

Uskoro se život vraća u normalu i sada će porodica koja je slavila slavu

uskorići kod svojih prijatelja i porodice.

Pred kraj svake godine postoji sezona slava.

To je period kada mnogo ljudi imaju slave i nekoliko nedelja postoji začarani krug

kada ljudi imaju goste ili idu kod prijatelja kao gosti.

Često se dešava da prijatelji slave istu slavu, pa onda moraju dogovarati kada će

ići jedni kod drugih.

Slavu slave svi Srbi, ne samo u Srbiji, već i u Crnoj Gori, Bosni,

Hercegovini i šire.

Najviše ljudi slavi svetog Nikolu, svetog Jovana ili svetog Đorđa, to jeste Đurđevdan.

Neke slave mogu biti i posne.

Tada ljudi jedu hranu koja nema masti, mleka, jaja i sl.

Tada na stolu bude najviše ribe, pasulja i krompira.

Slave je također veoma bitna zbog još jednog razloga.

Ona je dokaza o nastavku porodične linije.

Tokom vekova srpski narod se dosta seli i gubio svoja prezimena i svoj identitet.

Jedina stvar koja je uvek obstajala je slava.

Slava se nasleđuje sa oca na sina.

To je patrijarhalni model.

Žena u porodici slavi slavu svog muža.

Tako su neki Srbi menjali svoje imena i prezimena, ali nisu svoju slavu.

Kada hoćemo da saznamo prošlost svoje porodice, pored prezimena moramo znati i koju slavu

je slavio naš pradeda, a koju slavuje slavila prababa kada je bila devojka.

Eto, ovako vidimo da je srpska slava veoma bitna i za srpski identitet.

To bi bilo sve za ovu sedmu epizodu Serbian Language Podcast.

Nadam se da ste uživali i da ste naučili nešto novo.

Ako vam se sviđaju ove epizode, možete zapratiti Instagram stranicu Learn Serbian ili Serbian

Language Network. Vidimo se u sljedećoj epizodi.

Ćao!